Afrička kuga svinja, bolest koja već godinama ugrožava domaću stočarsku proizvodnju, ponovo je izbila u Mačvi – regionu poznatom po uzgoju svinja. Stručnjaci upozoravaju da je situacija alarmantna, a proizvođači traže brzu i adekvatnu reakciju države, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti i kolaps proizvodnje.
Afrička kuga svinja, ozbiljna zarazna bolest koja već godinama ugrožava stočarstvo u Srbiji, ponovo se pojavila u Mačvi — jednom od najvažnijih svinjarskih regiona u zemlji. Novo žarište registrovano je na više lokacija u opštinama Loznica i Bogatić, kao i u Zapadnobačkom okrugu, a do sada je eutanazirano više od 260 svinja na 13 gazdinstava, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Virus je trenutno aktivan u tri okruga
Mačvanskom, Podunavskom i Zapadnobačkom. Iako nije opasan za ljude, afrička kuga izaziva visoku smrtnost kod domaćih i divljih svinja, a širi se lako – kontaktom, kontaminiranom hranom, opremom, odećom, pa čak i prevoznim sredstvima. Zbog toga nadležni apeluju na strogo poštovanje biosigurnosnih mera i blagovremenu prijavu simptoma bolesti.
Veterinar i virusolog dr Milanko Šekler upozorava da je ovakva situacija izuzetno ozbiljna, jer je virus teško iskoreniti. U mnogim zemljama, uključujući Rusiju i Poljsku, upravo afrička kuga dovela je do gašenja malih farmi, a opstale su samo one sa visokim biosigurnosnim standardima.
”Kad bolest uđe u zemlju, gotovo nikada ne izađe. Nema leka, nema vakcine, virus je otporan i može da preživi dugo u spoljašnjoj sredini“, kaže Šekler i dodaje da su ljudi često glavni prenosnici virusa – kroz nepažljivo ponašanje, kupovinu zaraženih životinja ili ulaske u različita gazdinstva bez dezinfekcije.
On upozorava da je izuzetno važno da država brzo reaguje i odmah isplati pravednu nadoknadu stočarima. ”Ako ubijete čoveku 40 svinja i ne isplatite ga mesecima, sledeći neće prijaviti bolest, već će pokušati da sakrije slučaj ili da svinje proda pre nego što se zaraza otkrije“, kaže on i naglašava da se bolest najbolje suzbija – novcem.
Najveći udar će podneti najsiromašniji
Na dugoročnom planu, Šekler strahuje da bi Srbija mogla da se suoči sa istim scenarijem kao pojedine evropske zemlje, gde su male farme nestale, a ostale su samo industrijske farme sa strogom kontrolom. ”Najveći udar će podneti najsiromašniji“, upozorava on.
Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović, ističe da afrička kuga direktno utiče na smanjenje broja svinja u Srbiji. ”Eutanazija se sprovodi bez izuzetka, bilo da je reč o krmačama, prasićima ili tovljenicima, i to svakako smanjuje stočni fond“, kaže on.
Iako cene svinjskog mesa zasad nisu značajno pogođene, Budimović ističe da je potrošnja pala, delom i zbog rasta popularnosti pilećeg mesa. Međutim, upozorava da u slučaju širenja bolesti može doći do poremećaja u snabdevanju sirovinama za proizvodnju prerađevina.
”U Srbiji se još uvek proizvodi dovoljno svežeg mesa za domaće potrebe, ali ne i dovoljno za prehrambenu industriju“, dodaje Budimović i naglašava da je trenutno važnije fokusirati se na suzbijanje zaraze nego na tržišne fluktuacije.
Stručnjaci se slažu – afrička kuga svinja neće nestati sama od sebe. Samo dosledna primena biosigurnosnih mera, redovna kontrola, odgovorno ponašanje i brza finansijska podrška ugroženim proizvođačima mogu sprečiti njeno širenje i očuvati domaću proizvodnju.
