Najavljena geološka istraživanja litijuma na teritoriji Požege, Gornjeg Milanovca, potencijalno i Valjeva, ozbiljno zabrinjavaju stanovništvo ovih krajeva, a posledice bi, prema rečima stručnjaka, mogle da se osete i mnogo dalje.
Kako stručnjaci navode, posebno može da bude ugrožena poljoprivredna proizvodnja, a samim tim i čitav lanac proizvodnje, što uključuje prehrambenu industriju i hranu koju proizvodimo i konzumiramo.
Interesovanje za novim nalazištima litijuma konstatno raste, što zbog razvoja električnih automobila, što zbog drugih električnih uređaja koji rade na baterije. Zbog ekspanzije uređaja koji rade na litijumske baterije mogla bi da bude ugrožena proizvodnja koja je neophodna za naš opstanak, a to je poljoprivreda.
Prema rečima akademika Živorada Čekovića iz Koštunića, doktora hemijskih nauka koji se celog života bavio istraživanjima, hemijskim reakcijama i sličnim temama, Srbija je treća zemlja u Evropi obogaćena litijumom, te su strah i bojazan opravdani.
“Minerali koji sadrže litijum su litijum-natrijum-bor-silikati, koji mogu da sadrže i neke druge metale. U proizvodnji litijuma u obliku karbonata kao sporedan proizvod dobija se i borna kiselina ili boraks, koji se koristi u industriji stakla i nekim drugim industrijskim granama” – objašnjava Čeković.
Za proces ekploatacije litijuma iz rude potrebno je njeno tretiranje koncetrovanom sumpornom kiselinom na temperature oko 250 stepeni, a neophodne su i ogromne količine vode. Za dobijanje jedne tone litijum-karbonata, kako navodi Čeković, potrebno je 500 tona vode.
Sumporna kiselina u rekama
Ogromne količine vode i sumporne kiseli koji se koriste za obradu litijuma imaju otpadni materijal, a to su kisele otpadne vode. Tu je i velika količina jalovina od flotacije koja je prethodno tretirana sumpornom kiselinom, a koja se odlaže, te kao najveće posledice izdvaja zagađenje okoline usled tih procesa.
“Kiše ispiraju ove jalovine i izvlače sumpornu kiselinu koja se izliva u reke i druge vodotokove iz kojih se hvata voda za kućnu upotrebu. Pored toga velike količine otpadnih voda, koje sadrže sumpornu kiselinu, teško se prečišćavaju i najčešće deo tih prljavih voda i sliva se u reke” – objašnjava akademik.
Sve to, kaže, dovodi do pretvaranja plodnih predela u pustinje. Sa njim je saglasan i dr doc. bioloških nauka na Agronomskom fakultetu u Čačku Duško Brković. Prema njegovim rečima ovakvo rudarstvo je isplativo u skupim krajevima. Međutim, Srbija je naseljena, a poljoprivreda nam je razvijema u svim delovima, i ravničarskim i brsko-planinskim..
„Zaboravite na poljoprivredu posle litijuma“
Ukoliko bi eksploatacija ovog metala zaživela, Brković smatra da ne bismo ni mogli da razgovaramo o poljoprivredi, jer iza nje ostaje zemljište koje uopšte nije pogodno za uzgoj bilo čega.
Počevši od teških metala, nepoželjnih sulfata, određenih nitrata došli bismo do hrpe kancerogenih supstanci. Ne može se proizvesti zdrava hrana jer biljka gubi iz supstrata ono što je njoj potrebno kroz mineralnu materiju i apsorbuje sve to što je u podlozi, tako da će se sve to akumulirati u podu ili bilo kom delu biljke koji se koristi.
Dalje bi se, dodaje, to odrazilo i na stočarsku proizvodnju, jer bi se životinje hranile upravo biljkama proizvedenim na taj način.
Ukoliko bi zaista došlo do pomenutih iskopavanja, oporavak zemljišta trajao bi decenijama, a o poljoprivrednoj proizvodnji stanovništvo bi moglo „samo da sanja“, bar naredne dve generacije, smatra Brković.
„Ako bi istraživanja trajala 10 godina, već bi došlo do disbalansa. Zatim, sama eksploatacija od 10 do 20 godina. Siguran sam da iza toga minimum 50 godina ne mogu ni približno ekološki faktori da se vrate u normalu. Čak i da se svi parametri zadovolje, opet sam siguran da to ne bi bilo kvalitetno zemljište za agrar bar dve generacije“, objašnjava Brković.
Radijus štetnosti kretao bi se, ukazuje, između 150 i 200 km. Otrovi bi se prenosili od manjih reka, u veće.
Osim ratarske, voćarske i povrtarske proizvodnje, bila bi ugroženo i stočarstvo, a zagađenost vode, vazduha i zemljišta do kojeg bi moglo doći uticalo bi i na rasljevanje stanovništva i devastaciju čitavih krajeva.
Izvor: Ekapija
