Svaštarska proizvodnja u Srbiji smatra se za standard u poljopivrednoj proizvodnji. Zbog nedostatka jasne strategije mahom se proizvodi nasumično i prema subjektivnoj proceni pojedinca. Ovakav vid poslovanja daje mogućnost poljoprivrednicima da ukoliko ih loša godina i otkupna cena oteraju u minus, imaju na nekoj drugoj strani mogućnost da zarade i prežive do naredne žetve. Porodica Radovana Lukića, iz malog planinskog sela Trešnjevica, koje se nalazi nadomak Arilja, ima klasičnu svaštarsku proizvodnju, koja se međusobno nadopunjuje.
Pored krompira i maline, kao glavnih kultura, porodica Lukić drži i nešto stoke, obrađuju raspoložive parcele uz učešće cele porodice u poljoprivrednim poslovima. Pasivni krajevi poput ovih u zapadnoj Srbiji ne ostavljaju mnogo mogućnosti za rad. Nepristupačni tereni i loš bonitet zemljišta ograničavaju proizvođače u svim segmentima.
Lepo i veliko domaćinstvo plod je složnog rada cele porodice. Naš sagovornik kaže da je imao tu sreću da mu sin ostane na imanju i nastavi porodičnu tradiciju. Jedan od glavnih problema u ovom kraju ogleda se u konstantnom nedostatku radne snage. Neizvesnost koja prati sve oblike poljoprivredne proizvodnje, a ponajviše svaštarsku veliki je problem za proizvođače. Obećane otkupne cene, ovog leta, značajno su varirale od onih koje su bile realne, pa je moralo da se nadomesti iz drugih izvora prihoda. Mali proizvođači polako nestaju i pod pritiskom velikih trgovinskih lanaca biće za koju godinu potpuno potisnuti.
Sela se polako gase, mladi ljudi odlaze u gradove i sve je teže naći radnu snagu. Ljudi nemaju motiva da rade, populacija na selu je stara i zanemoćala. Radna snaga predstavlja veliki problem zbog kojeg mnogi poljoprivrednici odustaju od proizvodnje, jer nemaju više koga da uposle na imanju. Porodica Lukić ima tu sreću da ih sloga drži na okupu. Osim toga na imanju se nalazi i mala hladnjača, pa ne moraju da zavise od drugih kada malina stigne.
Za kraj, iz Radovanove priče, zaključujemo da svaštarska proizvodnja nije izbor, već nužno nametnuto rešenje našem seljaku.
Srdačna, ljubazna i vredna porodica poput ove sinonim je za Srbiju koja važi za zemlju uzornih i dobrih domaćina. Prava šteta bi bila da ovakva gazdinstva nestanu zbog neuređene politike u poljoprivredi i ostalim celinama u društvu.
Opširnije pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornik: Radovan Lukić, selo Trešnjevica, Opština Arilje
