Budući da ni nakon trećeg zvaničnog sastanka predstavnika proizvođača malina, hladnjačara, izvoznika i Ministarstva poljoprivrede, nije došlo do pomaka u pregovorima, predstavnici četrnaest Udruženja proizvođača malina iz Srbije, okupilo se juče u podne na zboru u centru Arilja, simbolično kod spomenika „Beračica maline“, kako bi izrazili nezadovoljstvo, kako su istakli, alarmantnom situacijom u malinarstvu.
Kako je za portal „Agrosaveti“ istakla Tamara Miletić iz Divljaka, članica Udruženja proizvođača malina „Vilamet“, koje je organizovalo jučerašnji protest malinara, cilj njihovog okupljanja je da ukažu na neophodnost hitnog rešavanja situacije, jer je reč o veoma osetljivoj voćnoj vrsti, koja ne može da čeka da se svi u lancu dogovore i saglase.
Sezona branja maline pod velikim pitanjem
Malinari su već godinama kolateralna šteta u sistemu malinarstva, a ove godine posebno, budući da je došlo do drastičnog skoka inputa i pada potražnje za „crvenim zlatom“. Šarene, neujednačene cene maline, koje se kreću od 80 do 250 dinara, su delimično posledica tržišnih prilika, ali pre svega, nebrige države, koja ih je, kako su se metaforično izrazili „ukrcala na Titanik“, a nije obezbedila dovoljan broj pojaseva za spasavanje.
Kako je istakla naša sagovornica, ona i njen suprug Dejan Gavrilović godinama se bave uzgojem malina, ali, ukoliko se otkupna cena ne bude povećala, pokosiće malinjake i povući će se iz tog posla.
U razgovoru sa mnogim proizvođačima iz Brusa, ali i drugih sela u kojima domaćini isključivo žive od proizvodnje maline, sezona branja je pod velikim pitanjem, jer vlasnici malinjaka nemaju dovoljna novca kako bi obezbedili plate i neophodne uslove svojnim sezonskim radnicima.
Malinari traže konkretno rešenje
Otkupna cena je, kako ističe Miletićeva, tri puta niža nego prošle godine, i zato su mirni protesti, jedini način da država čuje njihov vapaj, u nadi da će se naći konkretno rešenje. Na naše pitanje, koje će korake preduzeti, ukoliko se država bude oglušila i na ovaj njihov protest, članica Udruženja „Vilamet“ je rekla da ovaj zbog nije nikakav politički skup, već borba za adekvatnu naplatu mukotrpnog rada, baš kao što su to u maju činili i ratari i stočari. Ona je izrazila nadu da malinari neće, poput svojih kolega stočara, morati da izlaze na ulice mehanizacijom, i da blokiraju saobraćajnice, ali nije isključila i tu mogućnost.
Da podsetimo, proizvođači malina smatraju da bi minimalna cena maline trebalo da bude 350 dinara, ali nijedan otkupljivač, do sada nije ponudio tu cenu. Najvišu otkupnu cenu trenutno plaća najveća hladnjača u Zapadnoj Srbiji, hladnjača „Stanić“ – 240 dinara, i ministarka je na poslednjem sastanku sugerisala i ostalim vlasnicima hladnjača da slede njihov primer, što se u praksi nije desilo.
Proizvođači strateški važnog proizvoda, iz prestonice srpske maline – Arilja, postavili su ključno pitanje državi – da li da nastave sa berbom ili da pokose malinjake, i izrazili nadu da će naredni sastanak sa ministarkom poljoprivrede, Jelenom Tanasković, koja je u više navrata isticala da je na strani primarnih proizvođača, biti konstruktivniji od prethodnih.
