Nakon još jedne godine koju su obeležile klimatske nepogode, domaći poljoprivrednici uputili su javni zahtev državi za isplatu vanredne pomoći u iznosu od 300 evra po hektaru za jarine i voćarske zasade registrovane u sistemu eAgrar. Upozoravaju da, ukoliko do 1. avgusta ne dobiju odgovor, izlaze na proteste. Gubici na terenu su ogromni, a ova sezona mogla bi, kako kažu, za mnoge biti poslednja ukoliko podrška izostane.
Zbog velikih šteta nastalih usled klimatskih nepogoda, domaći poljoprivrednici uputili su javan zahtev državi za isplatu vanredne pomoći u iznosu od 300 evra po hektaru za sve jare kulture i zasade voća registrovane u sistemu eAgrar. Rok za ispunjenje ovog zahteva je 1. avgust, a u suprotnom, poljoprivrednici najavljuju izlazak na ulice.
Prinosi će biti prepolovljeni zbog klimatskih nepogoda
U sezoni koju su obeležili mrazevi, oluje sa gradom i produženi periodi suše, prinosi će, prema njihovim rečima, biti prepolovljeni, a finansijski gubici ogromni. Iako je domaća poljoprivreda već godinama izložena sve izraženijim klimatskim ekstremima, proizvođači tvrde da ni ove godine nije bilo adekvatne reakcije države. ”Štete su ogromne, krediti se gomilaju, kamate rastu. Ova godina je za mnoge ”ekser u kovčeg“ ako pomoć izostane”, izjavio je za Danas Vojislav Malbaški iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Kako navodi, traženi iznos predstavlja minimum za ublažavanje gubitaka, a nikako punu nadoknadu. Ukupna suma koja bi bila potrebna za isplatu ove pomoći premašuje 500 miliona evra, što čini oko 40% ovogodišnjeg agrarnog budžeta, procenjenog na 1,28 milijardi evra.
Pored pomenute pomoći, proizvođači zahtevaju i isplatu svih zaostalih subvencija do 1. avgusta, izmene Zakona o akcizama do 1. septembra, kako bi im se omogućila kupovina dizela bez akcize, kao i refinansiranje svih postojećih kredita sa kamatom od 1%.
Iako do sada nije upućen zvaničan dopis Ministarstvu poljoprivrede, poljoprivrednici smatraju da je javni zahtev dovoljan signal.
Pomoć poljoprivrednicima neophodna
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da je pomoć poljoprivrednicima neophodna, ali upozorava na manjkavosti predloženog modela. ”Ovako definisan zahtev je suviše proizvoljan. Postoje procedure za proglašenje elementarne nepogode, formiranje opštinskih komisija i procenu štete”, kaže Galetin.
On ocenjuje da bi isplata ove pomoći, iako korisna u kratkom roku, ponovo predstavljala ”gašenje požara“, bez suštinskog odgovora na izazove koje donosi klimatska kriza. ”Moramo prestati da se ponašamo kao da nas klimatski udari iznenađuju”, upozorava on. Prema njegovim rečima, budžetska sredstva se uglavnom usmeravaju na direktne podsticaje po hektaru i grlu stoke, dok razvojne mere i investicije u otpornost ostaju marginalizovane.
”Potrebno je već sada planirati narednu sezonu i ulagati u dugoročne mere – navodnjavanje, osiguranje, selekciju sorti. To je ono što država mora da obezbedi ako želi održivu poljoprivredu”, zaključuje Galetin.
