Nedostatak padavina koji je potrajao duži vremenski period, uz izuzetno visoke dnevne temperature, na području cele Mačve, uslovio je loše prinose u usevima kukuruza i soje. Agronomi kažu da će ovo biti najlošija berba u poslednjih 30 godina. Samo u Banatu je preko 80 % parcela neupotrebljivo, kada je reč o kukuruzu i drugim jarim kulturama, u Bačkoj se ta brojka kreće od 60-70 %, dok će u Sremu imati šta da se ubere, jer su padale kakve-takve kiše. U četiri mačvanske opštine (Šabac, Bogatić, Vladimirci i Koceljeva), najviše je podbacila soja, koja će imati slabu žetvu od oko 1,3 tone po hektaru, kažu u poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Šapcu.
Agronomi ističu da je veoma važno da poljoprivrednici povedu računa o vremenu same setve, počevši od osnovne obrade zemljišta, pa na dalje, primenjujući punu agrotehniku. Savet je bio i da se ide na nešto ređi sklop biljaka po jedinici površine u godinama poput ove i prethodne, kada je suša desetkovala rod. Najveće muke će imatu veliki farmeri kojima će i ove godine hrana za stoku biti skupa.
Ova godina je očigledan primer šta znači u sušnom periodu nedostatak vlage u zemljištu. U zavisnosti od FAO grupe zrenja kukuruz bi trebao da počne da se skida krajem avgusta i početkom septembra, vreme berbe odeđuje i da li se kukuruz skida u klipu ili za seme.
U regionu Mačve postoje područja gde kiša nije padala više od 3 meseca, a tamo gde je i bilo kiše u toku vegetacije, količine padavina su bile zanemarljive i nedovoljne da se biljka razvije i ostvari svoj genetski potencijal. Preporuka struke je da u setvenoj strukturi budu nešto više zastupljene grahorice.
Dobra agrotehnika dovodi do čuvanja zaliha vlage za period kada naiđe suša. Kao i prethodna i ova 2022 godina će ostati upamćena kao teška, sušna i skupa. Kukuruza neće biti dovoljno ni za osnovne potrebe.
Više pogledajte u video prilogu gore.
Sagovornica: dipl.inž. Svetlana Zlatarić, PSSS Šabac
