Lokalne samouprave i gradovi redom objavljuju oglase za zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2019. godinu jer za prvi krug licitacije rok kraj oktobra, a drugi krug treba da bude održan najkasnije do 1. aprila naredne godine.
Ali, održavanje licitacije ne završava se po sprovedenom javnom nadmetanju jer lokalne samouprave i gradovi posle licitacije saglasnost moraju dobiti od Ministarstva poljoprivrede pa tek onda mogu potipisati ugovore sa poljoprivrednicima koji su dobili njive na javnom nadmetanju.
Još jedan rok moraju da ispoštuju opštine i gradovi, a to je da do 31. marta donesu plan uređenja korišćenja poljoprivrednog zemljišta, na koji saglasnost daje Ministarstvo poljoprivrede.
Pravo na zakup zemlje, podsećamo, imaju nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava aktivnih u protekle tri godine, a pravo prečeg zakupa vlasnici sistema za navodnjavanje, odvodnjavanje, ribnjaka, plastenika, staklenika, višegodišnjih zasada koji su na državnim njivama u višegodišnjem posedu.
U tu grupu spadaju i vlasnici domaćih životinja – stočari koji na državnoj zemlji imaju objekte za uzgoj stoke ili pak imaju stoku u svom posedu, ali im oranice trebaju za ratarsku proizvodnju radi ishrane životinja. Tako, recimo, u opštini Kovačica državne njive koriste samo veliki stočari.
U pogledu visine arende lokalne samouprave su samostalne, s tim što po pravu prečeg zakupa arenda za hektar ne može biti veća od 194 evra, u dinarima po srednjem kursu NBS, jer toliko košta zakup po hektaru u Srbiji u protekle tri godine. Taj iznos odredila je Uprava za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu poljoprivrede na osnovu evidencije po lokalnim samoupravama koliko se plaćala arenda za prosečan kvalitet zemlje.
Ratari negoduju zbog kasne i komplikovane licitacije
Dok lokalne vlasti žure da ne zakasne u rokovima, ratari negoduju smatrajući da licitacija treba da se završi najkasnije u septembru da bi se državne njive mogle koristiti za jesenju setvu.
„S licitacijama se kasni i ne postoji mogućnost da se na državnim njivama seje pšenica već samo prolećne kulture. O tome smo više puta razgovarali u Ministarstvu poljoprivrede“, kaže predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, predočavajući da se rokovi moraju pomeriti i procedura oko izdavanja pojednostaviti.
On navodi da su poljoprivredna udruženja na području Vojvodine procenila da se u pokrajini izdaje oko 200.000 hektara državne zemlje.
Izvor: Agronews, Dnevnik
