Ovog leta dogodilo se prvi put, doduše i voljom prirode, da su naši povrtari sa Golije odgajili po 30 tona krompira na hektaru, ili isto koliko i farmeri u Holandiji, koja je svetski prvak u selekciji i proizvodnji ovog povrća.
Svojevrsni kongres krompiraša Srbije „Dani polja – Agromobil Guča“ okupio je u dragačevskoj varošici znalce i vodeće proizvođače i prerađivače u ovom poslu, oko 300 ljudi od Leskovca do Subotice, ali i diplomate i poslovne ljude od Budimpešte do Amsterdama.
„Ovog leta dogodilo se prvi put, doduše i voljom prirode, da su naši vredni proizvođači sa Golije odgajili po 30 tona krompira na hektaru, ili isto koliko i farmeri u Holandiji, koja je svetski prvak u selekciji i proizvodnji ovog povrća“, kaže Ratko Vukićević, predsednik UO udruženja „Plodovi Srbije“.
Na otvaranju skupa, u hali „Agromobila“, pažnja i pravo da se prvi obrate pripali su gostima iz Holandije. Prema rečima Andrika Valkensa, menadžera prodaje u holandskoj kompaniji ZPC, u svetu vodećoj po proizvodnji semenskog krompira, do 2050. godine populacija na Zemlji biće udvostručena, očekivanja su i da proizvodnja krompira bude bar dva puta veća nego danas. „Zadatak naše kompanije je da obezbedimo krompir za sav taj svet“, rekao je Valkens.
Raste tražnja za krompirom
„Industrijski krompir ovogodišnjeg roda u slobodnoj prodaji u Evropi plaća se od 22 do 25 centi po kilogramu, i cene će nastaviti da rastu. Krompir za pakovanje je od 25 do 30 centi, odnosno toliko se plaća farmerima. Međutim, u Evropi mnogi farmeri imaju ranije ugovorene isporuke po devet ili 10 centi, pa za njih neće biti profita. Tražnja je, inače, svuda počela da raste, ali zasad polako“, naveo je Marniks Gilers iz „Belšima“, evropske kompanije za zaštitu bilja sa sedištem u Belgiji.
Vukićević procenjuje da je ovogodišnji rod krompira u našoj zemlji stigao do proseka od 25 t/ha na ukupno 40.000 hektara pa će, dakle, prinos da bude oko milion tona.
Srpska potrošnja, za prehranu stanovništva i preradu, jeste oko 700.000 tona, možda će oko 300.000 tona ostati za izvoz. Ako se izvozna cena i zadrži na 30 centi, a neće, to bi srpskim krompirašima donelo fantastičnih 90 miliona evra na evropskim pijacama.
Netipična godina
Ova godina je vrlo neobična, netipična potpuno. U početku vegetancije bila je velika suša a bila je potrebna kiša, onda su usledile ogromne količine padavina i oni koji su dobro radili i zaštitili krompir od plamenjače imaju vrhunske prinose. Naši proizvođači na Goliji oposlili su kao nikad, imaju i više od 30 tona po hektaru, objašnjava on. Cene u Evropi su zbog suše znatno više i nama se ovde otvara prostor da dobro prodamo deo roda.
Izvor: Agronews, Tanjug