Poskupljenje prehrambenih namirnica traje već nekoliko meseci, a najnoviji talas poskuplja energenata i hrane u Srbiji ugržava i onako nizak životni standard. Desetkovani stočni fond, ali i minimalna izdvajanja države za poljoprivredni sektor samo su neki od razloga.
Svedoci smo da je sveže meso skočilo za 15-30% u odnosu na prošlu godinu, da je ulje poskupelo za preko 50%, a povrće i jaja između 20-36 odsto.
Kako agroekonomista Milan Prostran navodi za portal UGS Nezavisnost troškovi ishrane tročlane porodice iznose 35-40 odsto kućnog budžeta dok je to u zapadnim zemljama to oko 5-15 posto.
Prema ocenama Prostrana, cene hrane će da rastu sve dok poskupljuje gorivo, a to se neće zaustaviti sve do leta naredne godine. Po njegovim rečima, veliki uticaj je imala pandemija koja je izazvala poremećaj u kretanju robe, što je uticalo i na cenu hrane. Takođe, cene hrane u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna.
„Porasle su cene svih žitarica, a naročito je skočila cena kukuruza čak na 27 dinara po kilogramu, što direktno utiče na cenu mesa ili jestivog ulja. U poslednjih mesec dana naglo je skočila i cena pšenice i sada iznosi 30 dinara po kilogramu, s tendencijom daljeg rasta“, rekao je Prostran.
On smatra da bi država morala da uveća podsticaje za poljoprivrednike, shodno učešću poljoprivrede u stvaranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.
Prema zvaničnim statističkim podacima poljoprivreda, prema njegovim rečima, danas u BDP-u Srbije učestvuje sa nešto više od deset odsto, dok agrarni budžet u republičkom budžetu učestvuje sa svega pet odsto, odnosno 400 mil EUR.
Kada bi, kako je rekao, ovaj princip bio ispoštovan Srbija bi svake godine za poljoprivredu izdvajala oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike.
Prostran je podsetio da EU za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 mlrd EUR.
„Poljoprivreda je najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života i država mora da joj posveti mnogo više pažnje. Kad se ostane bez hrane moraju da se daju sve rezerve, i devizne i zlatne, za njenu nabavku, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo“, rekao je Prostran.
Istakao je da kada nema subvencija za domaće poljoprivrednike da je dobro što su poskupele osnovne sirovine, pre svega žitarice, kako bi se taj sektor bar na godinu dana oporavio.
Izvor: Ekapija
