Modernih zasada jabuke, sa sistemom kap po kap ima, i to nije neka novost, međutim, savremenih zasada trešnje nema mnogo. Iako je berba davno završena, svode se računi i prave kalkulacije o isplativosti primene modernih tehnologija u zasadu.
Nije retkost kod nas da novine nailaze na otpor i nepoverenje. Sve što je novo budi sumnje iz razloga nepoznanice i nedovoljnog znanja.
Savremene tehnologije u voćarstvu polako počinju da se uzimaju za zlatni standard prilikom planiranja svake ozbiljnije proizvodnje. Modernih zasada jabuke, sa sistemom kap po kap ima, i to nije neka novost, međutim, trešnjara nema mnogo. Primena najsavremenije tehnologije u oblasti voćarstva, nije zaobišla voćnjak Nenada Krstića iz Mladenovca i on liči na jedan od onih u Italiji, (pokrajinama Ferari ili Trezigalju), zemlji koja spada u red agrarnih vele sila u poljoprivredi.
Naš sagovornik se odlučio za podizanje modernog zasada i ozbiljnog pristupa voćarstvu, jer samo tako je moguće ostvariti pun potencijal roda. Iako je berba davno završena, svode se računi i prave kalkulacije o isplativosti novog zasada..
Zasad se prostire na nešto više od jednog hektara, a u njemu se nalaze sorte kordija, ferovija, regina, blek star, grej stari burlat. To su trešnje na slabobujnim podlogana, koje već u drugoj godini daju rod, ali važno je istaći da ove trešnje rađaju i po stablu i po prevremenim granama. Protivgradne mreže još uvek nema, ali je u planu da se postavi. Grad je ove godine naneo velike štete plodovima trešanja, oborivši im prodajnu cenu. Izazova u proizvodnji je bilo, kako navodi naš sagovornik, a u nove tehnologije treba biti veoma upućen i savladati neophodno znanje.
Celokupan posao u voćnjaku Nenad obavlja sam, jedino u sezoni berbe plaća berače, njegove parcele nalate se u 2 i 3 godini starosti. Ove godine cena je bila niža od očekivane, ali su i plodovi bili bez protivgradne mreže i zaštite od insekata i nevremena. Ovogodišnji rod prodat je na Kvantaškoj pijaci, a kada je reč o isplativosti voćnih vrsta, trešnja je u samom vrhu i prednjači u odnosu na drugo voće. Kako kaže naš domaćin, iako je cena ove godine bila loša, kada se sve podvuče, računica je povoljna.
Prednosti nove tehnologije
Ono što izdvaja nove tehnologije, u odnosu na stari sistem gajenja trešanja, jeste da će biljke već u prvoj godini, od godine sadnje, dati rod. Planovi ovog voćara ogledaju se u proizvodnji trešnje vrhunskog kvaliteta.
Rastojanje između redova u ovom voćnjaku iznosi 3,8 metara, a između sadnica 1,5 metara. Na jednom hektaru posađeno je 2.200 stabala. Nove tehnologije su delimična ili potpuna nepoznanica kod nas, pa je tako planirano da se u narednim etapama proširenja voćnjaka primeni super – spindel sisitem, gde je rastojanje između sadnica svega 90 cm. Sadni materijal vrhunskog kvaliteta, sertifikovan I bez virusa uvezen je direktno iz Italije.
Pored neophodnih mera zaštite, u cilju što boljeg roda, voćarima je dosta problema stvarao i nalet rutave bube, koja u pojedinim slučajevima može da umanji rod I do 80 %. Još jedan od većih problema jeste i radna snaga koja je u sve većem deficitu. Novi sistem gajenja trešanja podrazumeva stupanje u punu rodnost u 5 godini, kada će se po jednom stablu obrati i do 10 kilograma plodova vrhunskog kvaliteta.
Modernizacija mora dosledno da se sprovodi, u svim oblastima poljoprivrede, jer kada bi smo radill kao pre 50 ili 100 godina, a tom logikom i razmišljali mogli bi da se vratimo u doba kada se u poljoprivredi radilo sa ralom i volovima, išli bi unazad i do ovakvih rezultata nikada ne bi smo mogli da dođemo.
Interesovanje za modernizacijom poljoprivrede, u svim granama, ima tendenciju rasta. Voćari su shvatili da samo sa novim znanjima mogu da dobiju konkurentan proizvod koji postiže znatno veću cenu na tržištu, kako domaćem tako i inostranom. Stare tehnologije koje su kod nas u većoj meri zastupljene, neminovno, pre ili kasnije, moraće da se povuku u „penziju“ pred savremenim načinima voćarske proizvodnje, jer su nemerljivi prinos i kvalitet koji postižu krupno plodne trešnje.
Više pogledajte u video prilogu.
