Uporedo sa razvojem vinogradarstva, javila se potreba i tražnja za autohtonim sortama vinove loze, koje sada predstavljaju i pravac razvoja ove grane poljoprivrede, sa sve većim učešćem u proizvodnji kvalitetnih vina.
Posle rata 1991. godine i raspada Jugoslavije pionirske korake u razvoju modernog vinogradarstva i proizvodnji kvalitetnih vina su napravile tri male, porodične vinarije: vinarija „Aleksandović“ iz Topole, vinarija „Radovanović“ iz Grocke i vinarija „Kovačević“ iz Iriga o čemu smo pisali u članku Temelji modernog vinogradarstva u Srbiji.
Danas Srbija ima negde oko 350 malih vinarija, i polako ali sigurno se podiže kako broj hektara pod vinovom lozom, tako i sam kvalitet vina. Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je na održanom sajmu vina u Beogradu, izneo strategiju vinogradarstva i rekao da je cilj naše zemlje da se godišnje podiže 700 hektara vinograda. Cilj je da napravimo vina koja će biti konkurentna i prepoznatljiva na svetskom tržištu. U ovom trenutku naša zemlja ni najmanje ne zaostaje za Francuskim, Španskim ili Portugalskim vinima. Pravac razvoja vinogradarstva su, upravo, autohtone vinske sorte.
Domaće sorte vinove loze
Uzgajivači vinove loze, kao i sami ljubitelji grožđa i vina, sve više potražuju ukuse autohtonih sorti. Posebno stranci imaju želju da probaju takva vina. Potražnja je prevashodno za sortama koje su od davnina poznate, i koje su se odomaćile kod nas tokom dugog niza godina.
Tamjanika
Jedna od njih je i „Tamjanika“, koju smo prisvojili i velika većina ljudi misli da je to domaća, stara srpska sorta. Ali ona zapravo to nije. „Tamjanika“ je u stvari „Muskato bjanko“, ili žuti muskat, koji pripada staroj italijanskoj sorti, tačnije klonu, koji se kod nas odomaćio i tokom vremena je prihvaćen kao takav. „Tamajanika“ se danas prodaje kao autohtona, mirisna sorta, muskatnog tipa.
Slankamenka
Druga autohtona sorta, pod nazivom „Slankamenka“, pojavila se davnih godina u istoimenom mestu, i uzgajana je u oklini Krčedina, Stare Pazove, Inđije…Ovo je kasna sorta po branju, veoma lepog ukusa. Ona ne može dati neki veći kvalitet, jer u sebi ne može da nakupi mnogo šećera, ali predstavlja jednu tipičnu autohtonu sortu.
Prokupac
Sledeća, ne manje važna, sorta je čuveni „Prokupac“, koji je stvorio profesor Milosavljević , i mislio je da od ove sorte neće dobiti kvalitetno vino, jer „Prokupac“ u sebi ima pord lepe boje, grozd zbijenog karaktera i bobice koje neravnomerno sazrevaju. Dosta zelenih bobica onemogućavaju da se dobije vino dobrog kvaliteta i visok procenat šećera.
U poslednjih 15 godina, priča sa Prokupcem se menja. Naime, vlasnik vinarije „Aleksandrović“ iz Topole, odnosi ovu sortu u Italiju, u „Raušedo“ i tamo radi na klonskoj selekciji, da bi posle 10 godina stvorio „Prokupac“ koji je ujednačenog zrenja, sa bobicama koje sazrevaju u isto vreme. Ovaj novi klon je vraćen u Srbiju, posađen na većim površinama, u dosta vinarija, i danas je taj novi „Prokupac“ postao veoma prepoznatljiv.
Sila
Osim Prokupca koji je karakterističan za Centralnu Srbiju, u Vojvodini, na institutu za vinogradarstvo u Novom Sadu, profesor Vladimir Kovač i profesor Cindrić, stvorili su 10 novih sorti vinove loze, koje su se poslednjih godina pokazale kao odlične, pa su velike površine podignute baš pod tim novim sortama. Prepoznatljiva i prva od tih novostvorenih soti je „Sila“, koja je nastala zajedničkim radom profesora Sime Lazića, i profesora Vladimira Kovača.
Interesantno je napomenuti da Sila nosi naziv po prva 2 slova imena i prezimena profesora Sime Lazića (SILA). Sila je bela sorta koja je nastala ukrštanjem Šardonea i „Kevedinke“, čuvene Mađarske sorte.
Ostale autohtone sorte
Pored „Sile“ na red dolazi „Probus“, to je crveno vino nastalo ukrštanjem Kaberne Souvinjona, koje je otac, i „Kadarke“, koja je majka Probusu. Od autohtonih sorti treba još spomenuti i Moravu, Neoplanta, Petru, kao lepu desertnu sortu, zatim Bačku.
To su sve sorte koje sada pronalaze svoje mesto, pogotovo u Fruškogorskom vinogorju. Kako je krenuo da se ubrzano razvija turizam u Sremskim Karlovcima, gde danas egzistiraju 32 vinarije, tako je svaka od tih vinarija u ponudu uvrstila Silu i Probus, koje se prve prodaju u odnosu na sve druge internacionalne sorte.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
