Domaće sorte vinove loze – izbor sve većeg broja vinara

0
96
vinograd-grožđe
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Uporedo sa razvojem vinogradarstva, javila se potreba i tražnja za autohtonim sortama vinove loze, koje sada predstavljaju i pravac razvoja ove grane poljoprivrede, sa sve većim učešćem u proizvodnji kvalitetnih vina.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Posle rata 1991. godine i raspada Jugoslavije pionirske korake u razvoju modernog vinogradarstva i proizvodnji kvalitetnih vina su napravile tri male, porodične vinarije: vinarija „Aleksandović“ iz Topole, vinarija „Radovanović“ iz Grocke  i vinarija „Kovačević“ iz Iriga o čemu smo pisali u članku Temelji modernog vinogradarstva u Srbiji.

Danas Srbija ima negde oko 350 malih vinarija, i polako ali sigurno se podiže kako broj hektara pod vinovom lozom, tako i sam kvalitet vina. Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je na održanom sajmu vina u Beogradu, izneo strategiju vinogradarstva i rekao da je cilj naše zemlje da se godišnje podiže 700 hektara vinograda. Cilj je da napravimo vina koja će biti konkurentna i prepoznatljiva na svetskom tržištu. U ovom trenutku naša zemlja ni najmanje ne zaostaje za Francuskim, Španskim ili Portugalskim vinima. Pravac razvoja vinogradarstva su, upravo, autohtone vinske sorte.

Adama Sultan 1120x180

Domaće sorte vinove loze

Uzgajivači vinove loze, kao i sami ljubitelji grožđa i vina, sve više potražuju ukuse autohtonih sorti. Posebno stranci imaju želju da probaju takva vina. Potražnja je prevashodno za sortama koje su od davnina poznate, i koje su se odomaćile kod nas tokom dugog niza godina.

PROČITAJTE I...  Aktuelno - Siva trulež i pepelnica u vinovoj lozi

Tamjanika

Jedna od njih je i „Tamjanika“, koju smo prisvojili i velika većina ljudi misli da je to domaća, stara srpska sorta. Ali ona zapravo to nije. „Tamjanika“ je u stvari „Muskato bjanko“, ili žuti muskat, koji pripada staroj italijanskoj sorti, tačnije klonu, koji se kod nas odomaćio i tokom vremena je prihvaćen kao takav. „Tamajanika“ se danas prodaje kao autohtona, mirisna sorta, muskatnog tipa.

Aneri Galenika 1120x185px

Slankamenka

Druga autohtona sorta, pod nazivom „Slankamenka“, pojavila se davnih godina u istoimenom mestu, i uzgajana je u oklini Krčedina, Stare Pazove, Inđije…Ovo je kasna sorta po branju, veoma lepog ukusa. Ona ne može dati neki veći kvalitet, jer u sebi ne može da nakupi mnogo šećera, ali predstavlja jednu tipičnu autohtonu sortu.

Prokupac

Sledeća, ne manje važna, sorta je čuveni „Prokupac“, koji je stvorio profesor Milosavljević , i mislio je da od ove sorte neće dobiti kvalitetno vino, jer „Prokupac“ u sebi ima pord lepe boje, grozd zbijenog karaktera i bobice koje neravnomerno sazrevaju. Dosta zelenih bobica onemogućavaju da se dobije vino dobrog kvaliteta i visok procenat šećera.

PROČITAJTE I...  Uzgoj vinograda u selu Drenča

U poslednjih 15 godina, priča sa Prokupcem se menja. Naime, vlasnik vinarije „Aleksandrović“ iz Topole, odnosi ovu sortu u Italiju, u „Raušedo“ i tamo radi na klonskoj selekciji, da bi posle 10 godina stvorio „Prokupac“ koji je ujednačenog zrenja, sa bobicama koje sazrevaju u isto vreme.  Ovaj novi klon je vraćen u Srbiju, posađen na većim površinama, u dosta vinarija, i danas je taj novi „Prokupac“ postao veoma prepoznatljiv.

Sila

Osim Prokupca koji je karakterističan za Centralnu Srbiju, u Vojvodini, na institutu za vinogradarstvo u Novom Sadu, profesor Vladimir Kovač i profesor Cindrić, stvorili su 10 novih sorti vinove loze, koje su se poslednjih godina pokazale kao odlične, pa su velike površine podignute baš pod tim novim sortama. Prepoznatljiva i prva od tih novostvorenih soti je „Sila“, koja je nastala zajedničkim radom profesora Sime Lazića, i profesora Vladimira Kovača.

Interesantno je napomenuti da Sila nosi naziv po prva 2 slova imena i prezimena profesora Sime Lazića (SILA).  Sila je bela sorta koja je nastala ukrštanjem Šardonea i „Kevedinke“, čuvene Mađarske sorte.

PROČITAJTE I...  Organsko voćarstvo

Ostale autohtone sorte

Pored „Sile“ na red dolazi „Probus“, to je crveno vino nastalo ukrštanjem Kaberne Souvinjona, koje je otac, i „Kadarke“, koja je majka Probusu. Od autohtonih sorti treba još spomenuti i Moravu, Neoplanta, Petru, kao lepu desertnu sortu, zatim Bačku.

To su sve sorte koje sada pronalaze svoje mesto, pogotovo u Fruškogorskom vinogorju. Kako je krenuo da se ubrzano razvija turizam u Sremskim Karlovcima, gde danas egzistiraju 32 vinarije, tako je svaka od tih vinarija u ponudu uvrstila Silu i Probus, koje se prve prodaju u odnosu na sve druge internacionalne sorte.

Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.

Prethodni tekstDigestija repe ispod standarda, hoće li biti dovoljno šećera
Sledeći tekstUzgoj ANGUS GOVEDA – visokootporne tovne rase

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime