Srbija je je najveći proizvođač i izvoznik nemodifikovane soje u ovom delu Evrope. Zapravo, dobro smo pozicionirani kada je u pitanju proizvodnja genetski nemodifikovane soje i uopšteno hrane koja nije GMO, kaže direktor Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, prof. dr Jegor Miladinović. Po čemu se još izdvajamo?
Prema rečima dr Miladinovića, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je samodovoljna što se tiče proizvodnje soje i koja soju ne uvozi. Programi za oplemenjavanje soje se pokreću u Austriji, Nemačkoj, pa čak i Belgiji, tamo gde toga do sada nije bilo. U zemljama Evropske unije, gde potrošači mogu da biraju da li će jesti genetski modifikovanu ili nemodifikovanu hranu, to je velika šansa za prodaju, jer mi imamo sorte i hibride koji nisu genetski modifikovani. Oni donose visoke prinose i kvalitetni su, a zapad je spreman za to da plati.
Ipak, što se tiče ovogodišnjih prinosa, na samom početku žetve soje videlo se da je suša uzela danak.
Šta je GMO hrana?
GMO je skraćenica za genetski modifikovanu hranu. U širem smislu, to znači svaka izmena u genomu. U užem smislu, to znači uvođenje gena iz jednog organizma u drugi.
Značaj Instituta za zemlju i domaće poljoprivrednike
U Srbiji postoji 66 instituta, samo 6 ima status institucija od nacionalnog značaja, među njima i Insitut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Doprinos Instituta je njihov naučno-istraživački tim koji čini preko 100 istraživača, od toga 90 doktora nauka, a njima pomaže oko 300 obrazovanih stručnjaka i radnika različitih profila. Upravo ovakav tim je garant kvaliteta svega što Institut stvara, od hibrida, preko tehnologije uzgoja, do edukacije poljoprivrednih proizvođača i studenata.
Kako profesor dalje navodi, značaj Instituta za zemlju je to, što mogu da izvezu brojne biljne vrste, što doprinosi našoj prepoznatljivosti u regionu, Evropi i svetu, a pored toga donosi nam i novac.
Rezultati istraživanja sa Instituta prenose se u praksu, što za naše poljoprivrednike praktično znači da upotrebom sorti razvijenih na Institutu i slušanjem preporuka za agrotehniku mogu da ostvare veće prinose i bolji kvalitet.
Prema profesorovim rečima, svi proizvođači koji kupuju njihovo seme mogu da dođu na Rimske Šančeve i da dobiju savet stručnjaka kako da gaje tu biljnu kulturu.
Srpski suncokret poznat u celom svetu
Svaki sedmi suncokret u svetu potiče iz Novo Sada.
„Kao profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, uvek govorim mojim studentima: ako želite da naučite nešto o kukuruzu – idite u Ameriku, ako hoćete da naučite o šećernoj repi – idite u Nemačku, ako želite da naučite nešto o ječmu – idite u Kanadu, ali ako želite da naučite o suncokretu – ostanite u Novom Sadu“, kaže Latković.
Ipak, ni ova kultura se ne može pohvaliti visokim prinosima ove godine, te je otkupna cena suncоkreta značajno viša nego prošle godine.
Izvor: Bizlife
