Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije ocenio je da je nedopustivo da Ministarstvo poljoprivrede i Republički geodetski zavod deset godina ne mogu da dostave podatke kolikim ukupnim fondom poljoprivrednog zemljišta raspolaže Srbija.
”Punih deset godina Savet pokušava da preporukama Vladi Srbije predoči probleme u vlasničkoj strukturi, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem. Uradili smo tri izveštaja sa izraženim problemom nedostupne dokumentacije jer nadležne institucije ne žele da je dostave“, naveo je Savet u objavljenom Izveštaju o netransparentnosti svojine poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.
Ukazano je da nedostavljanje dokumentacije upućuje na zaključak da se prikriva nešto od Saveta, pa samim tim i od javnosti, što može stvoriti prostor za korupciju i zloupotrebe.
Onemogućeno zakonito upravljanje zemljištem
Pored toga, kako je navedeno, neažurne i nedostupne evidencije o vlasničkoj strukturi poljoprivrednog zemljišta onemogućavaju zakonito raspolaganje i upravljanje zemljištem.
”U ranijim podacima dostavljenim Savetu u katastrima nepokretnosti hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta se nalaze u statusu ‘mešoviti i drugi oblici svojine’, koji nisu u skladu sa zakonskom regulativom Srbije. Ko i po kom pravnom osnovu može da koristi zemljište sa takvim oblikom svojine Savetu nije poznato“, istaknuto je u izveštaju.
Otuđenje zemljišta bez naknade
U proteklom desetogodišnjem periodu, kako je navedeno, nije rešen problem otuđenja poljoprivrednog zemljišta bez ikakve naknade, a koje je bilo u društvenoj svojini privatizovanih poljoprivrednih preduzeća i kombinata.
Za rešenje tog problema je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede obavestilo Savet da će se angažovati zajedno sa Agencijom za privatizaciju, odnosno Ministarstvom privrede i Republičkim geodetskim zavodom.
Da li je bilo nekih aktivnosti po tom osnovu Savet nije mogao da utvrdi, jer Republički geodetski zavod nije želeo da dostavi najnovije podatke o vlasničkoj strukturi zemljišta, iz koje bi se videlo da li je došlo do određenih promena nakon preporuka Saveta Vladi Srbije.
Tim preporukama Savet je predlagao Vladi da se nezakonito otuđeno zemljište vrati u posed ranijih titulara, ili isplati naknada po tržišnoj ceni, što bi doprinelo da se smanji ogromna šteta, nastala nezakonitim privatizacijama.
Da li se štite privatni interesi i zloupotreba
”Prikrivanje dokumentacije o vlasničkoj strukturi i ukupnom fondu poljoprivrednog zemljišta upravo može biti iz razloga da se zaštite nečiji privatni interesi. Pored toga moguće su i brojne zloupotrebe pretvaranjem poljoprivrednog zemljišta u građevinsko“, ocenio je Savet.
Netransparentnost podataka je, kako je navedeno, svakako uticala da analize o vlasništvu, raspolaganju i upravljanju poljoprivrednim zemljištem, kojima se Savet deset godina bavi nisu potpune, ali jedina nesporna činjenica je da država nije „dobar domaćin“.
Nedomaćinsko poslovanje države
Iz veoma malo dostupne dokumentacije Savet je, kako je navedeno, uočio da se oko jedne trećine državnog poljoprivrednog zemljišta izdaje u zakup i time ostvaruje značajno manje prihoda nego što bi to objektivno moglo.
”Nedostupni su podaci i koliki su prihodi po osnovu zakupa zemljišta koje koristi kompanija u većinskom vlasništvu stranih lica, kao i svi ostali efekti iz međudržavnog sporazuma. Postavlja se pitanje kako je moguće da kompanija Al Ravafed koja je u većinskom vlasništvu stranaca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja je dobila najpovoljnije cene najplodnijeg zemljišta sa zalivnim sistemima, koja ima izuzetno povoljnu cenu zakupa, a ostvaruje milionske gubitke“, navodi se u izveštaju Saveta.
Dodaje se da to praktično znači da država od tog aranžmana nema nikakvu dobit već samo štetu, pa nije ni čudo što Ministarstvo odbrane podatak o efektima aranžmana sa arapskom firmom Al Ravafed proglašava poslovnom tajnom.
Nedomaćinsko poslovanje države, odnosno nadležnih institucija ne ogleda se samo kroz nenaplaćene zakupnine, bilo da se zemljište ne izdaje ili ga nezakonito koriste bez ikakve naknade lica koja nisu vlasnici, već i kroz davanje državnih subvencija uz minimalnu kontrolu njihovog namenskog trošenja.
”Imajući u vidu da je poljoprivredno zemljište najvažniji resurs svake države, pa i Srbije, Savet sa razlogom deset godina u kontinuitetu prati tu oblast, ali do sada nije imao podršku ostalih institucija, među kojima je i Vlada Srbije“, navedeno je u izveštaju.
Preporuke i zahtevi Saveta
Savet je uputio preporuke Vladi kojima predlaže da se utvrdi ukupan fond poljoprivrednog zemljišta po strukturi vlasništva (državno, privatno, zadružno), da se uzurpirano zemljište vrati svojim vlasnicima, ili izvrši naknada po tržišnim uslovima, da se svo državno zemljište stavi u funkciju u skladu sa zakonom, kao i da se ozbiljno kontroliše namensko korišćenje subvencija.
Od Vlade Srbije Savet traži i da naloži Ministarstvu grđevinarstva saobraćaja i infrastrukture da izvrše nadzor nad radom Republičkog geodetskog zavoda zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ta institucija dostavi traženu dokumentaciju po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja.
Takođe, Savet od Vlade traži da naloži Ministarstvu odbrane da poštuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o tajnosti podataka i da ne proglašava poslovnom tajnom podatke koji to nisu.
Savet od Vlade traži i da naloži Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede da u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu uspostavi i vodi informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu, koji će biti transparentan i dostupan svakom zainteresovanom subjektu.
Izvor: Beta
