Za godinu dana čak 37 posto veliki farmi je zatvoreno u Srbiji. Opstali su samo oni koji su imali rezerve novca i zatvoren sistem proizvodnje ili su na neki način uspeli da izbalansiraju gubitke.
Srbija ima veliki potencijal za razvoj svinjarstva i proizvodnju tovljenika. Međutim, jako niske otkupne cene i visoke cene inputa pratile su vlasnike farmi cele godine. Napravljeni su jako veliki minusi iz kojih mnogi nisu uspeli da se povrate.
Hrana za svinje je nekoliko puta skočila, kaže Ronald Holo, proizvođač iz Doroslova za RTV. Kukuruz je pre 3 godine koštao 12 dinara, a sada je 30 dinara. Sojina sačma je bila 36-37 dinara, a sada je blizu 100 dinara. Pored toga, afrička kuga je i dalje prisutna u svetu. Od nje su profitirali Kinezi, koji su najviše izvozili i izvoze u Ameriku i Brazil. Oni diktiraju cene, a to negativno utiče globalno po svinjarstvo.
Za godinu dana 37 odsto velikih farmi u Srbiji je zatvoreno. Ostale su one koje su imale rezerve novca ili su postizali rezultate koji su im omogućili da izbalansiraju gubitke i opstanu. Ronald obrađuje 1000 hektara i ima oko 1000 krmača. Uspeli su da prežive prethodnu godinu jedino zahvaljujući zatvorenom sistemu proizvodnje i pravu prečeg zakupa zemljišta za stočarstvo.
Što se tiče isplativosti proizvodnje, prema mišljenju Ronalda, budućnost će imati onaj ko može da se snađe da pribavi jeftine inpute ili da ima dobre rezultate. To, praktično, znači proizvodnju 25 prasadi po krmači. „Ko to ne može da proizvede, ne treba da se bavi krmačama, već treba da kupuje prasad“, kaže Ronald.
U odnosu na Holandiju, Švedsku, Dansku naša zemlja ima veliki potencijal za razvoj svinjarstva. Kako Ronald navodi, oni ne znaju šta će da rade sa osokom. Sa druge strane, mi imamo dosta ratarskih površina gde tu osoku možemo da koristimo. Sada, kada su rekordne cene mineralnih đubriva, na taj način može delimično da se umanji njihova primena i smanje troškovi.
Izvor: RTV
