Izlečio bronhitis svojoj unuci, sa svega 3 litre magarećeg mleka
Sve je više građana Srbije koji su se zbog svog, ili zdravstvenog problema nekog od članova porodice, odlučili da počnu sa sopstvenom proizvodnjom zdravih namirnica. Blaško Šimoković iz Subotice, jedan je od njih. Kada zvanična medicina nije pomogla u rešavanju respiratornih problema njegove, tada trogodišnje unuke Teodore, Blaško se odlučio da se okrene alternativnim, prirodnim rešenjima. Kako nam je rekao, prilikom posete njegovoj farmi, svega tri litre magarećeg mleka, izlečilo je Teodoru od bronhitisa. To ga je ohrabrilo, te se upustio u uzgoj tih ušatih životinja na salašu u Ljutovu, nadomak Subotice. Treskica je magarica koja je na salaš porodice Šimoković dovezena prva, dok je Teodora bila devojčica. Upravo zahvaljujući njoj, ona je i dalje na imanju. U međuvremenu su joj se pridružile i Rozika, Ema, Sunčica… Danas stado broji 27 magarica, a njihova kuma za imena bila je, upravo, Teodora.
Volan i drumove zamenio farmom magaraca
Nakon što je i sam imao zdravstvenih problema, Blaško je dobio dodatni motiv da poveća broj grla. O njihovom uzgoju nije imao nikakvog predznanja, budući da je ceo život proveo na drumovima, radeći kao prevoznik robe. Kada su se stvorili prvi viškovi mleka, koji su počeli da piju svi članovi njegove porodice, odlučili su da počnu da ga prodaju. Na naše pitanje da li su magarci zaista tvrdoglave životinje, kao što se često kaže za njih, Blaško kaže da jesu istrajne i uporne, ali su vrlo prilagodljive i pitome.
Blaškovi balkanski magarci imaju krst na leđima
On se opredelio za autohtonu rasu balkanskih magaraca, a njegovo stado je umatičeno od prvog dana. Po verovanju, magarac ima krst na leđima, jer je nosio Isusa Hrista. Zbog toga u hrišćanstvu ima posebno mesto. Krst na leđima i bela njuška su njihova specifična obeležja. Kako ističe Blaško, nemaju ih svi magarci te rase na ovom području, moguće su razne varijacije. Na primer, u Grčkoj su viđali i bele magarce te rase, koji nisu imali ukrštene linije na leđima. Kako ističe naš sagovornik, životni vek magaraca je oko 40 godina i veoma su otporne životinje. Kada se jednom razbole, npr. od parazita, najčešće i uginu. Veliki problem su im kopita, jer se na peskovitom tlu ne habaju, ne troše, te su Šimokovići često i pedikiri za kopita, kako bi svoje magarce sačuvali od mogućih bolesti.
Magarci su poput koza, brste sve pred sobom
Uzgoj magaraca, nije nimalo jednostavan. Šimokovići su farmu magaraca morali da ograde bagremovim drvetom. Sve ranije ograde, od druge građe, bile izgrizene i uništene. Ti kopitari su poznati po tome da jedu sve što im je na putu, tako im je višedecenijsko drvo oraha, postalo jedan od obroka halapljivog stada. Hrane ih kukuruzom, detelinom, senom, slamom, ljubitelji su jabuka i šargarepe, a veći deo dana provedu na obližnjem pašnjaku. Navikli su se Blaško i njegova supruga na glasno njakanje svojih magaraca, koji ih na taj način često i upozoravaju da se nešto dešava u oboru, poput puljenja neke od magarica. Magarica godinu dana nosi pule, a još oko 2 meseca nakon porođaja, ne sme da se muze. Pulad, osim od majki, svu ljubav i pažnju, dobijaju i od svih članova porodice Šimoković. Pre svega od Teodore i njene mlađe sestre, koje ih često hrane mlekom iz bočice.
Velika zarada od mleka samo na papiru
Uzgoj magaraca i lekovito magareće mleko smatra se za vrlo profitabilan posao. Međutim, količine koje dnevno daju magarice su veoma male, oko litre po grlu. Cena magarećeg mleka u Srbiji se kreće od tri do pet hiljada dinara. Šimokovići je, za sada, prodaju za 3.000 dinara. U čitavom periodu laktacije, jedna magarica može da im doprinese više od hiljadu evra, ako imaju kome da ga prodaju. Ali, kako negodujući dodaje Blaško, tržište nije zagarantovano. Cene hrane rastu, i sve je teže uklopiti sve te parametre.
Leči bronhitis i astmu kod dece, odlično za oporavak od virusa
Blagotvorno dejstvo magarećeg mleka je neprocenjivo. Njegova unuka, koju su uspeli da izleče od bronhitisa, pije ga i dalje svakodnevno, baš kao i ostali članovi porodice. Obraćali su im se za pomoć i osobe sa astmom, alergijama, narušenim imunitetom. Ovaj penzioner iz Subotice, kaže da je magareće mleko 60 puta bogatije C vitaminom od kravljeg. Najzdravije je kada se konzumira u svežem stanju, jer kada ga prokuvamo, u velikoj meri izgubi svoja karakteristična lekovita svojstva. Neprokuvano magareće mleko može da stoji na hladnom i do 15 dana i sigurno se neće pokvariti, kaže ovaj proizvođač.
Najbolja reklama je „od usta do usta“
Najviše kupaca imaju iz Vojvodine, ali su njihova mleka stizala i do Rusije, Španije, Belgije, u kojoj se na to mleko čeka i po nekoliko meseci, jer ga nema u dovoljnim količinama. Kod Blaška Šimokovića ga ima tokom cele godine, i uvek se prodaju u svežem stanju, u flašicama od 100 mililitara, što je minimalna dnevna doza koja se preporučuje i zdravim osobama. Ova mini farma, koja je ušuškana na salašu u Ljutovu, jedna je od retkih u Vojvodini koja se bavi uzgojem balkanskih magaraca, rase koja polako odumire na ovim prostorima. Jedan od problema je i taj što se tim poslom uglavnom bave penzioneri, a retki su mladi koji bi se bavili njihovim uzgojem. Kao moguće rešenje, Blaško vidi u udruživanju proizvođača, koji bi, prema njegovom mišljenju, zajedničkim nastupom na tržištu, mogli da obezbede, ne samo opstanak višečlanih porodica, već i život na visokoj nozi.