Poslednjih godina u Srbiji sve više raste interesovanje za podizanje zasada borovnice. Naši proizvodjači konačno su uvideli značaj ove kulture, njenu visoku vrednost po jedinici površine, i ekonomsku sigurnost koju borovnica donosi.
Proizvodjači se uglavnom opredeljuju za uzgajanje borovnice zbog njene visoke otkupne cene. U našim agroekološkim uslovima godišnje se proizvede na stotine hiljada dvogodišnjih sadnica borovnice iz kulture tkiva, aklimatizovanih za Srbiju i strana tržišta.
Da bi se koren borovnice optimalno razvijao potrebno je da zemljište na kome ona raste bude ne samo humusno, već i peskovito, rastresito. Izbor zemljišta, navodnjavanje, prihranjivanje i rezidba su od presudnog uticaja na prinos borovnice.
Priprema zemljišta za sadnju borovnica je od velike važnosti. Borovnice se proizvode, osim za otvoreno polje i u kontejnerima tj. saksijama i mogu se presađivati na stalno mesto tokom cele sezone, uz obavezno navodnjavanje pre i posle sadnje. Ukoliko vas interesuje ovakav vid proizvodnje sugerišemo da pogledate iskustva drugih uzjavača u članku: Uzgoj borovnica u saksijama u Jagodini.
Rezidba borovnice utiče na prinos
Jedna od najvažnijih agrotehničkih mera prilikom uzgoja borovnije jeste pravilna rezidba. Pravilno orezana biljka borovnice daje manje plodova, ali su zato oni krupniji, prvoklasni i bolji za upotrebu. Glavne smernice možete pročitati u članku: Kako pravilno orezati borovnicu? – Loša rezidba odnosi profit.
Prednost naših uzgajivača borovnice je početkom juna meseca u periodu dok ne stigne borovnica iz Poljske i Holandije. Otkupna cena po jednom kilogramu kreće se od 4 – 6 evra u zavisnosti od ponude i tražnje na tržištu u tom trenutku.
Šansa je u ranim ili kasnim sortama
Tržištu se nudi veliki izbor sadnica borovnice sorte: Duke, Blue crop, Patriot, Chanticleer, Darrow, itd. Prilikom zasnivanja zasada veoma je važan izbor kvalitetnog sadnog materijala. Proizvodjači su često u nedoumici, preplavljeni informacijama koje pronalaze na internetu, za koji tip sadnog materjala da se opredele. Zdrave, bezvirusne i sertifikovane sadnice jedan su od najvažnijih faktora visokog roda.
Za borovnicu slobodno možmo da kažemo da je superiorna voćna vrsta koja malo traži, a mnogo daje. Ova godina je donela mnoštovo izazova u proizvodnji. Zbog vremenskih prilika največi problem bili su korovi kao konkurencija gajenoj biljci.
Borovnica može da rodi od 10-11 tona po hektaru u godini pune rodnosti. Problem naših proizvođača je taj što ne poseduju “Global Gap” standart koji između ostalog podrazumeva i berbu u rukavicama.
Rane ili kasne sorte borovnice su šansa za naše proizvođače. Kasne sorte su takođe dobre jer stižu u septembru mesecu kada je ponovo nestašica na svetskom tržištu. Septembar je idealan za prodaju plodova u Srbiji, a nešto, ukoliko bude viška, može i da se izveze.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
