Akcija otkrivanja i hapšenja privrednika koji su otuđili robu iz robnih rezervi i preprodavali je po ogromnim cenama nastavlja se, a trajaće sve dok se svako skladište ne proveri najavljuje državni vrh.
U poslednjim akcijama policije, u predmetu kontrole skladištara koji lageruju robu Republičkih robnih rezervi, otrkivene su nove pronevere. Uhapšena su još četiri lica koja su otuđila velike količine merkantilne pšenice, kukuruza i brašna i za ogroman novac oštetili robne rezerve.
Postavlja se pitanje kako je moguće da ogromne količine robe budu otuđene iz robnih rezervi. Kako objašnjava agroekonomista Milan Prostran za Alo, u vreme Jugoslavije to se nije dešavalo, jer su se robne rezerve držale isključivo u državnim objektima. Međutim, država sada nešto drži u svojim skladištima, a nešto u privatnim.
Kako dalje navodi Prostran, ta skladišta moraju da budu licencirana, a država trenutno ima ugovor sa 100 skladišta. Po Zakonu o robnim rezervama dvaput godišnje se obavlja kontrola. S obzirom na nestabilno stanje na tržištu moglo se pretpostaviti da će zbog enormno visokih cena pšenice, kukuruza, sirovog ulja ljudi biti skloni zloupotrebi situacije.
Dobro uigran sistem prevare
Ovo nije prvi put da se dešavaju ogromne pronevere robe robnih rezervi. 2013. godine je kontrolisano 77 silosa, da bi se otkrilo da 18 uopšte nije imalo pšenicu i kukuruz. Šteta koja je napravljena je procenjena na 20 miliona evra, odnosno, nedostajalo je 50.000 tona pšenice i 30.000 tona kukuruza.
Nadležni su tada objavili da je sistem prevara dobro uigran, a tadašnji ministar trgovine Rasim Ljajić ukazao je na metodu duplog dna, piše Alo. Naime, u vertikalnim skladištima se pravi duplo dno, za koje je teško utvrditi da li postoji ili ne. Prema njegovim rečima, drugi sistem prevare bilo je međusobno pozajmljivanje.
„Kada se čuje da kontrola dolazi kod mene, ja od vas pozajmim žito. Onda ja vama to vratim kada je kontrola kod vas. Neki su čak skidali merdevine sa skladišta da kontrolor ne bi mogao da vidi ima li žita“, objasnio je tada Ljajić.
Po zakonu, skladištari moraju da nadoknade robu, a pitanje je kako će to uraditi kada su u zatvoru.
Izvor: Alo
