Prolećne temperature u januaru i februaru probudile su voćke, koje su u fazi pupoljaka, i učinilo ih osetljivim na mraz koji još uvek može da se pojavi. Najviše su ugrožene breskve i kajsije. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović objašnjava kako zaštititi voćnjake od klimatskih promena.
U martu i aprilu sledi cvetanje i precvetavanje i, ukoliko temperatura padne ispod nule, štete mogu da budu velike. Profesor Zoran Keserović kao najbolji način da se zaštiti voće od niskim temperatura izdvaja antifrost sistem.
Prema njegovim navodima, mogu se koristiti vetroturbine, ubacivanje toplog vazduha ali i bale.
Profesor Keserović kaže da je pogrešno misliti da će kasnocvetajuće sorte izbeći izmrzavanje i sugeriše da je najbolje kombinovati ranocvetne i kasnocvetne sorte jer se nikada ne zna šta nas očekuje.
Ako se u leto uđe bez gubitaka, to ne znači da je borba gotova, jer nas očekuju sušna leta, kratki periodi obilnih kiša, a grad nas neće zaobići, kao ni olujno nevreme koje nas pogađa poslednjih 15 godina.
Prema njegovim rečima, moraju se podizati zasadi sa protivgradnim mrežama, jer one ne štite samo od grada, već i od visokih temperatura. Takođe, treba razmišljati i sortama koje su otporne na opadanje plodova.
Ove godine, najviše se očekuje od šljive, jabuke i kruške jer im je vreme pogodovalo.
Izvor: Ekapija
