Kamelija u dvorištu: Saveti za sadnju i negu dugovečne lepotice

0
314
kamelija 4
Foto:Pixabay

Kao dugovečna žbunasta kultura koja tokom čitave godine održava zelenu lisnu masu a cveta u hladnijem periodu godine, kamelija nepravedno nosi epitet teške biljke za uzgoj. Uz adekvatne uslove za gajenje, pravovremeno orezivanje i đubrenje i dobru higijenu bašte uopšte, uspeh je zagarantovan.  

Adama Maganic 1120x180

Iako postoje brojne vrste kamelija, najčešće se uzgajaju tipovi „sasanqua“, koja cveta ranije i „japonica“, koja cveta kasnije.  Pri izboru kamelija kao vrtnog cveća važno je poznavati cikluse njihovog cvetanja. Tip „sasanqua“ cveta od sredine jeseni do početka zime a tip „japonica“ od sredine zime pa sve do proleća, te uz odabir ove dve vrste za uzgoj, možete obezbediti sezonu cvetanja tokom više od polovine godine.

Odabir mesta i vrste kamelije

Mesto na kojem će se kamelija posaditi u bašti utiče i na izbor vrste budući da uz suptilne razlike u načinu rasta, veličini i boji cvetova između pojedinih vrsta ili varijeteta, jedna može bolje pristajati vašoj bašti od druge.

Paradajz 1120x180

Ukoliko će kamelija rasti pored ulaznih vrata ili dvorišne staze kojom se često prolazi, odgovarajući bi bio neki mirišljavi tip poput „Fairy Brush“, hibrid koji cveta tokom zime i koji je podesan za male vrtove jer poraste najviše do 1,5 m u visinu ili širinu.

Sa druge strane „Marge Miller“ je ranocvetajući „sasanqua“ tip kamelije puzavice, odlične za vrtove sa saksijskim cvećem ili za sadnju na mestima gde bi biljka mogla kaskadno da se spušta niz zidova.

Web baner Delaro Bayer 1120x180 V01

„Shishi Gashira“ je popularni višenamenski kultivar koji je odličan za jesenji period kada vam u bašti nedostaje boja. Krase ga ružičasti cvetovi uz obilje žutih prašnika a budući da se brzo i lako širi može poslužiti kao puzavica po zemlji višeg rasta odnosno kao penjačica uz odgovarajuću potporu.

PROČITAJTE I...  Božur – omiljen u narodu, sadi se u jesen

Visoki varijeteti „japonica“-e poput „Debutante“ i Nuccio’s Gem“ idealni su za žive ograde i paravane.

Krompir 1120x180
kamelija 1
Foto:Pixabay

Vreme sadnje i postupak presađivanja

Vreme sadnje igra ključnu ulogu u daljem razvoju kamelija. Tako se u uslovima toplije klime, ova biljka može saditi u bilo kojem godišnjem dobu izuzev leta dok u uslovima umerene i hladne klime, sezona sadnje je isključivo u proleće budući da je biljci potrebno vreme da razvije solidan korenov sistem pre nego što nastupi zima.

Postupak presađivanja započinje tako što se prvo iskopa rupa dvostruko šira od raspona korenovog sistema i otprilike duboka koliko i sam koren biljke. Potom se u visini od oko 10-ak santimetara iskopana zemlja nagrne u rupu i biljka postavi u središte iskopa. Vrh korenovog sistema trebalo bi da bude iznad nivoa zemlje u visini od 5-10 cm budući da kamelije ne rastu dobro ako se posade preduboko.

Web baner LEK Bayer 1120x180 V01

Potom je potrebno pažljivo nasuti iskopanu zemlju i popuniti rupu tako da vrh korena ostane nepokriven. Malčiranje tankim slojem od 2-3 cm zone oko biljke samo će pospešiti njen razvoj a nakon samog presađivanja obavezno je biljku zaliti.

U pogledu zemljišta, kamelije preferiraju blago kisele terene u rasponu od 5,5-6,5 ph pri čemu na alkalnijem zemljištu pokazuju znake stresa poput žućenja listova i generalno ne uspevaju dobro.

Adama Forapro 1120x180

Od pune izloženosti suncu, kamelijama mnogo više prija delimična senka (jutarnje sunce i popodnevna zasena) sa zaštitiom od jakog podnevnog sunca. Ovo posebno važi za mlade biljke koje rastu u senci krošnji velikog drveća ili okrenute ka severu. Kako rastu tako njihova žbunasta krošnja postepeno postiže da zaseni i rashladi koren te su u stanju da postepeno primaju sve više sunca. Za one vrste koje rastu u hladnijem klimatu, senka takođe pomaže da se redukuju oštećenja nastala od hladnoće.

PROČITAJTE I...  Nega HIBISKUSA u SAKSIJI – Saveti za početnike

kamelia 5

Održavanje i nega kamelije

Što se zalivanja kamelija tiče, načelno govoreći, voda im je potrebna prilikom sadnje i tokom ekstremne suše. Za biljke starosti preko 3 godine koje su bujne i krepke i koje već zasenjuju sopstveni koren, potrebno je vrlo malo zalivanja. Kada se zalivaju treba obratiti pažnju na oticanje suvišne vode odnosno sprečiti da biljka ostane natopljena vodom.

Web baner Monsoon Bayer 1120x180 V01

Ove žbunaste kulture traže đubrenje međutim ne u fazi pupljenja ili cvetanja. Nakon cvetanja, trebalo bi sačekati otprilike mesec dana i potom đubriti kiselim djubrivom na svakih 8 nedelja sve dok se pupoljci ponovo ne pojave. Nakon avgusta meseca, đubrenje je poželjno prekinuti budući da biljka ulazi u period mirovanja a đubrenje u ovom periodu može prouzrokovati nepoželjan rast bez dovoljno vremena da biljka ojača pre ulaska u zimski period.

Orezivanje kamelija se ne primenjuje nakon što biljke cvetaju. Do tada, potrebno je ukloniti slabe i bolesne grane i prorediti nabujale delove grmlja kako bi cvetovi imali dovoljno prostora da se otvore. Ako se oštrije orežu donje grančice, gornje će bolje rasti a ukoliko se skrate prave grančice na vrhu, biljka će delovati žbunastije. Rez je potrebno izvršiti na mestu ožiljka koji označava završetak prošlogodišnjeg rasta biljke koji se prepoznaje po blagom zadebljanju i drugačijoj teksturi i boji kore.

Iako kamelije važe za biljke kojima nije potrebna posebna zaštita, ipak postoje izvesne pretnje po njen nesmetan rast i razvoj.

kamelija 3
Foto:Pixabay

Bolesti i zaštita

Lisne vaši su najčešće štetočine koje napadaju kamelije i to tako što sišu sokove iz lišća uzrokujući njegovo hlorozu odnosno žućenje pri vrhovima. Najbolji način prevencije je da se biljka oreže na vreme te da joj se time otvori krošnja i obezbedi dobar protok vazduha. Napad ovih štetočina se može suzbiti i odgovarajućom vrstom ulja za hortikulturu.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja cveća u plastenicima u selu Lopušnik

Ako biljka počne da vene pri vrhovima grančica, u pitanju je gljivično oboljenje koje je najbolje tretirati tako da se grančice orežu u dužini od oko 20 cm ispod mesta gde je došlo do uvenuća. Pri ovom postupku potrebno je dezinfikovati makaze alkoholom i odsečene delove baciti, nikako ne odvajati za kompostiranje.

Kada se na cvetovima vaše kamelije pojave braon pege koje nisu posledica mraza, ovo predstavlja znak bolesti latica koje se sparušuju. Problem je moguće kontrolisati uklanjanjem uvelih cvetova koji padaju ispod biljke kao i ukljanjanjem i odlaganjem postojećeg sloja malča i zamene novim u zoni oko zaražene biljke.

Žućenje listova, najverovatnije je znak nedostatka gvožđa te je nakon analize zemljišta potrebno podesiti ph vrednost da ne bude iznad 6,5 a uz to, po potrebi i djubriti sa suplementima koji sadrže gvožđe.

Deformitet listova poznat kao krastavost odlikuje se bledilom listova i njegovim zadebljanjem koje je praćeno i postepenom promenom kolorita ka braon boji, pre nego što list konačno otpadne sa grane.  Stoga je važno, otkinuti svo lišće koje počinje da bledi i ukloniti ga pre nego što samo otpadne.

Otpadanje pupoljka, poslednja je u nizu teškoća koje vas mogu snaći pri uzgoju ovog cveća. Ovo može biti proizvod prirodne selekcije u slučaju kada je ova grmašica proizvela više pupoljaka nego što je u stanju da otvori ili, što je ujedno i češći slučaj, kao posledica sadnje na nedovoljno dobro dreniranom zemljištu odnosno na zemljištu sa previše ili premalo vode.

Izvor:  Monrovia

Prethodni tekstKako zaštititi pšenicu od bolesti i korova?
Sledeći tekstUticaj toplog vremena u februaru na voće

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime