Pak choi je zeljasta biljka koja pripada porodici kupusnjača. Ima blaži ukus i dosta vitamina A, C i K, kao i kalcijuma, magnezijuma, gvožđa…Njena vrednost je, između ostalog, što je pogodna za sadnju kasnije, tokom leta, a može da se bere više puta tokom godine.
Kineski kupus – pack choi ili bok choi dolazi iz Istočne Azije, a u Kini se gaji već 6.000 godina. Ima kratku stabljiku visine 20-60 cm. Listovi su mesnati, tamnozeleni, ovalnog oblika, a lisne peteljke su sočne i mesnate. Listovi su skupljeni u rozetu. Cvetovi se javljaju na vrhovima stabljike, žute su boje i skupljeni u guste cvasti. Plod je duguljasta komuška koja sadrži crvenosmeđe okrugle semenke.
Što se tiče klime i staništa, pak choi traži toplo sunčano ili ponusenovito mesto s ujednačenom količinom vlage. Tlo treba da bude duboko i humusno, rahlo i prozračno. Hrane mora da ima u izobilju. Preporučuje se đubrenje u predsezoni organskim đubrivom (zrelim kompostom ili pregorelim stajnjakom).
Setva kineskog kupusa – pak choi
Seme se seje direktno na otvorenom u bašti od polovine jula do početka avgusta. Seme se seje na svakih 15 dana kako bi se obezbedila kontinuiran berba. Odgovara mu sunčana pozicija ili polusenovita, a traži dosta vlage. Seme se seje na dubinu oko 3 cm, sa razmakom od 15-20 cm. Ako se gusto poseje, potrebno je proređivanje. Ukoliko se poseje u proleće, brzo će da „ode“ u cvet, jer ga očekuju dugi dani. Zbog toga se seje tokom leta. Jako brzo raste, od 10 do 12 nedelja.
Kada se gaji rasad potrebno je sačekati da ima 4-5 pravih listova kako bi se presadio u baštu na stalno mesto. Pak choi ima plitak koren, te je potrebno često zalivanje, ali u manjim količinama. U bašti se može kombinovati sadnja sa salatom, koja će ga zaštititi od kupusne kile.
Nega i đubrenje
Pack choi brzo raste (kako je rečeno, od sadnje do berbe je potrebno 10-12 nedelja) i zato je neophodno da ima dovoljno hranljivih materija. Preporučuje se dodavanje kompleksnog mineralnog đubriva i to 80-100g po metru kvadratnom. Brz rast omogućava da ga možete uzgajati nekoliko puta tokom godine. Preporučuje se malčiranje kako bi se zadržala vlaga u zemljištu duže i kako bi se kontrolisali korovi.
Pak-choi i zaštita
Kao što je napomenuto, dosta je podložan napadu kupusne kile. Zbog toga se preporučuje primena plodoreda, a najbolja zaštita je sadnja sa salatama kao mešana kultura. Od štetočina najopasnija je muva kupusara koja buši listove i pravi rupe na njima, i napada „srce“ mlade biljke. U borbi protiv muve kupusarice se može koristiti drveni pepeo koji se posipa oko biljaka. Nakon kiše, postupak treba ponoviti.
Berba
Može se brati kada dostigne visinu 10-20 cm, kao i kasnije. Berba se obavlja od kasnog leta do rane jeseni, po suvom vremenu, a svo lišće koje je oštećeno i trulo treba odstraniti. Važno je znati da biljka podnosi temperaturu do -5 stepeni i da delimično podnosi mraz, pa je treba brati pre nego što nastupi zima.
Biljke se vade iz zemlje zajedno sa korenom i stavljaju u podrum u pesak ili vrtnu zemlju. Idealna temperatura za čuvanje je 4-5 stepeni Celzijusovih. Prostorija treba da se provetrava s vremena na vreme.
Upotreba u kuhinji
Pak choi ima blaži ukus od drugih kupusnjača i zato se preporučuje blago kuvanje. U kuhinji se može koristiti kao sirov u salatama, blago kuvan ili kuvan na pari. Može se blanširati ili peći, dimiti. Usitnjen u svežem stanju se može dugo držati u zamrzivaču bez gubitka hranljivosti i ukusa. Najbolje se slaže sa belim lukom, đumbirom, čilijem, soja sosom, medom. Pak choi sadrži dosta vitamina A, C i K, kao i kalcijuma, magnezijuma i gvožđa.
Rebra od lišća se obično odstranjuju, ali se ne moraju bacati, već se mogu odvojeno kuvati, kao i mlade cvetne stabljike.
Izvori: Veliki priručnik o vrtu, Planatea, Kreni zdravo
