Kada otvorite kesu supstrata, često vidite sitne grumenčiće – perlit. Da li ste se nekada zapitali šta je to i zašto je u zemlji? Od čega je napravljen perlit i šta on čini za biljke?
Danas ćemo rasvetleti misteriju belih grumenčića u kompostima i supstratima i zašto je perlit veoma korisno sredstvo za biljke, koje možete sami da kupite i koristite u vašoj bašti.
Perlit je oblik amorfnog vulkanskog stakla, a mnogi početnici u baštovanstvu ga zamenjuju sa stiroporom zbog njegove male težine. Negde se naziva još i „vulkanske kokice“. Kada biste komad hortikulturnog perlita pogledali pod mikroskopom, videli biste da je prilično porozan. Šupljine u perlitu pomažu u skladištenju hranljivih materija i malo vlage koje su biljci neophodne, a odvode višak vode.
Perlit je potpuno prirodno sredstvo, nije toksičan, sterilan je, izuzetno je lagan i lak za rad. Najčešće se koristi kao sredstvo za filtriranje, na primer, u čišćenju piva od različitih stvari ili u biohemijskoj industriji. Zapravo, postoje mnoge namene, ali iskusnim baštovanima je to veoma važan i koristan dodatak u njihovom vrtu.
Kako se dobija perlit?
Perlit započinje svoje postojanje kao prirodno vulkansko staklo, posebna vrsta stakla koja nastaje kada opsidijan (vulkanska stena) dođe u kontakt sa vodom. Ova vrsta vulkanskog stakla ima mnogo veći sadržaj vode od ostalih vulkanskih materijala. Kao i većina materijala vulkanskog porekla boja varira od sive do crne i vrlo je gust i težak. Kako je onda perlit beo i lagan?
Perlit nastaje zagrevanjem vulkanskog stakla i pirita (minerala) u njemu. Zagrevanje u rasponu od 850-900 stepeni Celzijusovih dovodi do toga da mineral omekša. Voda koja je zarobljena u vuklanskom staklu isparava, pokušavajući da pobegne od vatre. To dovodi do širenja stakla na 7-15 puta veću zapreminu od prvobitne. Preostali zarobljeni vazduh menja boju iz tamne u čisto belu zbog refleksije preostale vode u staklu.
Ovaj novostvoreni materijal je puno lakši od svog prethodnog oblika i ima brojne pukotine i šupljine. Lako se može zdrobiti umerenim pritiskom. Međutim, ne drobi se pod laganim pritiskom koji na njega vrši zemlja. Ne propada, niti se smanjuje. Čist je i uvek sterilan.
Kako se perlit koristi u bašti?
Kao što smo već spomenuli, perlit nudi puno prednosti vrtu. Najvažnije je drenaža zemlje, odnosno sprečavanje zadržavanja viška vode. Perlit je prirodni sistem filtracije, koji omogućava da višak vode lako odlazi, a da se zadrži dovoljno vlage. Istovremeno hvata hranljive sastojke koji se u narednim zalivanjima otpuštaju u zemljište, odnosno produžava dejstvo prihrane biljaka.
Može da se koristi za zemlju u bašti, za saksijsku zemlju ili u, takozvanim, podignutim lejama.
Perlit čini zemlju rastresitijom, a to znači da se znantno poboljšava protok vazduha u zemlji.Usporava se zbijanje zemlje, što smanjuje potrebu za kultivacijom zemlje (okopavanjem) istovremeno omogućavajući korenovom sistemu biljaka da se bolje razvija.
Koju vrstu perlita kupiti?
Ljudi se često pitaju da li da koriste grubi (krupniji) perlit ili onaj fini (sitniji). Grubi perlit ima najveću vazdušnu poroznost, odnosno nudi najveću sposobnost drenaže zemlje i osigurava da korenski sistem biljaka može dobro da raste. Veoma je popularan među ljudima koji se bave proizvodnjom rasada povrća i cveća, kao i kod ljudi koji uzgajaju orhideje i sukulente. Takođe, grublji perlit ne izbija na površinu supstrata, u onoj meri koliko to čini kada je finije strukture.
Sitniji, finiji perlit se koristi za kvalitetnije smeše za klijanje semena ili za reznice, jer drenaža podstiže bržu proizvodnju korena. On se, takođe, može rasturiti po površini travnjaka, gde će se vremenom spustiti u zemlju i poboljšati drenažu.
Ukoliko sami pravite smeše zemlje za saksije, perlit je jedna od najčešće korišćenih komponenti u industriji proizvodnje supstrata i komposta, a zbog gore navedenih razloga. Jeftin je, lagan i vrlo lako se umeša u treset i druge sastojke koji zadržavaju vodu.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
