U Crepaji smo obišli porodicu Ćirić koja je pre tri godine podigla plantažu oraha na 8 hektara. U dogovaranju u vezi sa reportažom, njihova želja je bila da ispričaju svoje iskustvo u vezi sa zasnivanjem plantaže, kako bi ukazali na greške koje su napravljene usled veoma oskudne stručne pomoći na domaćem terenu kada je orah u pitanju. Spomenute greške su ispravljene zahvaljujući trudu, radu, upornosti, te je zasad sada u veoma dobroj kondiiciji.
“Na ovoj parceli od dva hektara ima 580 sadnica, razmak je 7×5 metara, a imamo još 6 hektara. Taj voćnjak je mlađu godinu dana od ovog. Izabrali smo čendler, tursku sortu, on je beo unutra, ima mekanu ljusku, tražen je, zato smo ga izabrali.” – kaže Dejan Ćirić.
Izbor parcele i sadnja sadnica oraha
Sada bismo želeli da istaknemo što više detalja. Upravo onih na kojima su insistirali naši domaćini kako bismo na neki način pomogli onima koji se sutra odluče na sličan korak. Ćirićima je puno pomogao njihov rođak, Predrag Žegarac koji jeste agronom, ali iz ratarske priče, međutim, zajedno su ispratili svaki detalj, te uprkos brojnim izazovima na koje su nailazili, danas su ponosni na svoj rad. Šta je važno znati pre sadnje oraha? Pa da krenemo od samog početka, tj. izbora parcele.
“Treba tražiti parcelu koja je topla, parcelu koja čendleru pruža priliku da se u nešto skraćenoj vegetaciji u početnom razvoju razvije na način koji bi zadovoljio vlasnika. On dolazi sa terena koji je topliji u odnosu naše podneblje i primećeno je da kada dođe ovde kod nas njegov period adaptibilnosti je na izvestan način krizni period, te mu moramo dati maksimum. Čendler kažnjava svaku grešku.” – kaže Žegarac.
E sad postavljamo jedno pitanje: prolećna ili jesenja sadnja? Naši domaćini kažu prolećna, ali da se sadnice nabave na jesen i da se stave u trap.
“To je nešto sa čime bih se ja najradije složio, kako bismo izbegli da biljka izgubi na svojoj vitalnosti od momenta uzimanja iz rasadnika do momenta sadnje. Znači kupiti sadniu u jesen, utrapiti je u nekoj kućnoj varijanti i u proleće je iz tog našeg trapa izvaditi i isti dan posaditi. Kod kupovine sadnica šale nema, sadnice moraju biti prve klase, ekstra kvaliteta.” – smatra Žegarac.
Zato je potrebno otvoriti četvoro očiju, jer su prodavci sadnica, pre svega trgovci, ističe Predrag.
Navodnjavanje i prihrana zasada oraha
Navodnjavaje je neophodno, kažu naši domaćini. Na drugoj plantaži oraha je odrađen sistem za navodnjavanje, a uskoro će biti i na ovoj. Voda je važna, ali ne treba preterivati, ističe Dejan.
“Postoje tu razne priče u vezi sa navodnjavanje, neki kažu da mu treba i do 160 litara nedeljno, ali smatram da je neophodno imati vlagomer i na osnovu njega zalivati. Orah voli vodu, ali ne voli kada se pretera, zato je tu vlagomer.” – ističe naš domaćin, Dejan Ćirić.
Kada se govori o prihrani oraha, niko nije spominjao azot, a ispostavilo se da je on veoma važan, ističe Predrag Žegarac.
“Propustili smo priču o azotu. Najbolje se pokazao amonijum-nitrat, važan je zbog porasta i kompletnog habitusa biljke. Nama na to niko nije skrenuo pažnju, a azot u prihrani je veoma važan.” – dodaje Žegarac.
Rezidba i očekivani prinos
Između redova posejana je lucerka kako bi se prostor iskoristio i kako bi se ubirala neka sredstva dok orah ne dospe. Što se rezidbe tiče, Turci preporučuju čepovanje, ali naši domaćini su radili i klasičnu novosadsku, te do kraja nisu sigurni da li je ta turska na ovim terenima dala neke bolje rezultate. Sad sledi rezidba na formiranje krošnje, te možemo reći da ove biljke izlaze iz nekog kritičnog perioda, pa možemo da kažemo da je proizvodnja oraha sada zaista i zasnovana. A evo šta se od nje očekuje.
“Po katalogu 50-60 kilograma u ljusci po stablu u punoj rodnosti, ali mi ćemo biti zadovoljni i sa 30.” – kaže Dejan Ćirić iz Crepaje.
Naši domaćini su govorili iz svog ličnog iskustva, jer kako kažu, katalozi su jedno, a praksa je nešto drugo. Želeli su da to nesebično podele sa drugima, jer kao što su već rekli: na samom startu, u periodu adaptacije, čendler ne prašta greške.
