Svedoci smo promene vremena, ekstremnih toplotnih talasa i dugih sušnih perioda. Ovo povrće i biljne kulture su otporne na sušu i uspeće čak i na visokim temperaturama.
Planiranje bašte nije jednostavan zadatak, a posebno u vremenu u kome živimo. Vrućina i suša su postali ozbiljna pretnja mnogim biljnim kulturama. Međutim, odabirom odgovarajućeg povrća otpornog na sušu možemo imati živopisnu i produktivnu baštu i u takvim uslovima, a da ne povećavamo puno potrošnju vode.
Odabir povrća otpornog na sušu
Prilikom izbora povrtarskih kultura treba uzeti u ozbir povrće koje je posebno selekcionisano da bude otporno na sušu, kao i ono koje uspeve u vrućim, sušnim klimatskim uslovima. Neke od popularnih sorti su:
- Lima pasulj,
- Cowpea (pasuljica, crnookica ili kravlji pasulj),
- Bamija (okra),
- Letnje tikve,
- Stare sorte paradajza koje imaju jaku kožu,
- Šargarepa, cvekla i drugi korenasti usevi su relativno otporni na sušu.
Biljke otporne na sušu su još i:
Biljke otporne na sušu razvijaju duboke korenske sisteme kako bi se suprotstavile vrućini i došle do vlage u dubljim slojevima zemlje, navodi Gilmour. Mnoge vrste brzo rastu, što dugoročno smanjuje potrošnju vode. Neke vrste povrća, poput lubenice i paradajza imaju sorte koje su otporne na sušu. Zato, pri kupovini semena treba potražiti informaciju na kesici koja ukazuje da biljka može da podnese visoke temperature.
Ukoliko se zakasni sa setvom ili se očekuje sušno leto, preporuka je da se kupuje rasad (mlade biljke) umesto da se započinje bašta od semena. Kupovinom mladih biljaka na granici cvetanja može da se „kupi“ izgubljeno vreme i uštedi mesec-dva zalivanja.
Grupisanje povrća prema potrebi za vodom
Različite biljne kulture imaju različite potrebe za vodom. Ako se, prilikom planiranja bašte, ne uzme u obzir ova osnovna potreba biljaka, moglo bi se doći u situaciju da se neke biljke zalivaju više nego što im je potrebno, a druge manje nego što im je potrebno. Zato je važno grupisati različite biljke prema njihovim potrebama za zalivanjem.
