Iako je Idvor, najprepoznatljiviji po proslavljenom svetskom naučniku i dobrotvoru, Mihajlu Pupinu, poslednjih godina se to južnobanatsko selo često pominje i po proizvodnji prirodnog antibiotika – jesenjeg belog luka. Najdužu tradiciju u gajenju tog začinskog povrća ima porodica Kapunac, koja već oko tri decenije snabdeva građane kvalitetnim plodovima. A kvalitet semenskog materijala, je na prvom mestu, kada je reč o toj proizvodnji – priča nam, 38-ogodišnji Petar, sa kojim smo razgovarali u njegovom domu, budući da do proleća, nemaju obaveza na njivi.
Uzgajivači luka se okreću mašinskoj proizvodnji
Neuobičajeno toplo vreme, bez snega, uticaće i na razvoj te kulture, kaže naš sagovornik. Krajem januara, kada smo snimali reportažu, u Idvoru nije bilo snežnog pokrivača, niti su temperature bile zimske, što je pogodovalo biljci da raste i buja.
Domaći povrtari su se poslednjih godina već prilagodili izmenjenim vremenskim prilikama, a sve više se navikavaju i na manjak radne snage. Zato su Petar, koji radi kao profesor fizike u Srednjoj školi u Kovačici, i njegova supruga Slađana, koja je zaposlena u lokalnoj predškolskoj ustanovi, uz svoje poslove, prinuđeni da obavljaju i većinu sezonskih poslova, neke ručno, ali se sve više okreću ka mašinskoj proizvodnji.
I najmanja greška, može skupo da vas košta
Trude se da svoje proizvode što manje tretiraju hemijskim preparatima, kaže Petar, opisujući nam celokupan proces sadnje. Jednostavno se luk “raščešlja” i seje na njivi. Njihove glavice luka su do sada bile zdrave, te nemaju potrebe za korišćenjem fungicida i drugih zaštitnih sredstava. Nakon sadnje, a pre nicanja, imaju jedno prskanje “na crno”, zahvaljujući kojem se sprečava rast mladih korova, što ujedno znači i jedno kopanje manje u proleće.
Iako je svestan činjenice da bi mu u borbi protiv ekstremno sušnih dana puno značili zalivni sistemi, Petar za sada ne planira da se upušta u tu skupu investiciju, uzdajući se u majske kiše, koje su ključne u finalnom razvoju te biljke.
Sredina juna je, kako ističe, rezervisana za vađenje belog luka, kada su, kako napominje naš sagovornik, moguće i najveće greške u koracima. Neadekvatno vađenje, utovar, sušenje i klasiranje plodova, mogu da vas koštaju celokupnog dotadašnjeg truda i ulaganja.
Dragoceni saveti početnicima u proizvodnji
Ta začinska biljka predstavlja odličnu priliku za pokretanje agrobiznisa, te za početnike u toj proizvodnji, koji su vredni, i ne plaše se fizičkog rada, Petar ima nekoliko korisnih saveta. Prva i najvažnija informacija za sve njih jeste da su najveća ulaganja u prvoj godini, pre svega, za kupovinu kvalitetnog sadnog materijala, veštačkog đubriva, stajskog đubriva.
Zemlja mora da bude prve klase, beli luk ne uspeva na slatini, beloj ili žutoj zemlji. Od mehanizacije je neophodno posedovati makar jedan traktor za obradu, skladišne prostore, a potreban je i novac za plaćanje radne snage za vađenje, čišćenje luka i skladištenje luka.
Kako zaustaviti nelojalnu konkurenciju iz inostranstva
Petar kaže da se u Srbiji ne proizvede ni 50 odsto potreba tržišta za belim lukom, tako da bi porast broja gazdinstava, koja bi se bavila tom proizvodnjom, donekle zaustavio i uvoz belog luka iz Egipta, Španije, Kine.
Gazdinstvo Kapunac je prošle godine proizvelo 8 tona belog luka, a Petar kaže da su imali i tri puta više, ne bi imali problema oko plasmana. Njihovi kupci su oni koji žele da zasnuju novu proizvodnju, njima prodaju semenski materijal, koji ima najjaču cenu, jer je reč o krupnijim i kvalitetnijim glavicama, zatim vlasnici minimarketa i piljarnica, kao i preprodavci na kvantaškim pijacama.
Kako razlikovati domaći od uvoznog belog luka
Ovaj iskusni proizvođač kaže da današnji potrošači u marketima sve više preferiraju proizvode savršenog izgleda, što ne znači nužno da je reč i o zdravstveno bezbednoj hrani. Kako ističe, neprirodno bela boja ljuske luka koji je uvezen iz Kine, ukazuje na to da je on tretiran određenim preparatima. Pored toga, kineski luk ima red čenova okolo, a u sredini jednu tvrdu stabljiku, što je siguran znak da je reč o kineskom luku. On se umače hlor da bi bio beo, prska se sa raznim hemikalijama da ne bi proklijao. Domaći beli luk se jednostavno izvadi iz zemlje, očisti, ubacuje u džakove i kao takav se plasira na tržište.
Od ove godine i finalni proizvodi od belog luka
Petar kaže da će se njegova supruga i on ove godine oprobati i u pravljenju finalnih proizvoda, mariniranog belog luka i pasti od belog luka. Raduje ga činjenica da je u poslednje dve godine došlo do ekspanzije proizvodnje belog luka u njegovom rodnom Idvoru, ali smatra da bi još mnogo toga trebalo da se uradi kako bi to povrće u pravom smislu te reči postalo brend tog perspektivnog sela u Banatu.
Računaju i na pomoć lokalne samouprave, ali, pre svega, države, da izađu u susret mladim bračnim parovima, koji su se odlučili da ostanu da žive i rade na selu, kako bi i njihova ćerka Iskra, mogla da nastavi stopama, koje je još devedesetih godina, započela njena baka, koja će ove godine otići u zasluženu penziju.
Opširnije pogledajte u video prilogu.
Sagovornik: Petar Kapunac, povrtar iz Idvora
