Mladi poljoprivrednik iz sela Kopljari, koje se nalazi u srcu Šumadije, pored toga što ima prelep vinograd, odlučio se da dodatnu zaradu u vidu uzgoja jagode. On je podigao bankove na oko 30 ari, na otvorenom polju, a u planu je i podizanje plastenika naredne godine. Evo i zašto se odlučio baš za jagodu.
Nije potrebna velika površina
Marko se redovno savetuje sa strukom po pitanju pravilnog uzgoja jagoda. Sadnja ove ukusne voćke donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa čak duplo većim prihodima. Početak u podizanju zasada dodatno olakšava i to što nije potrebna velika površina, pa proizvođači mogu sasvim solidno da žive i od 50 ari zasada jagoda. Za sve koji počinju uvek se savetuje da u samom startu ne idu na veće parcele.
Malo koje voće donosi bržu zaradu i manja ulaganja od jagode, pa se sve više poljoprivrednika okreće ovoj proizvodnji. Jagoda je u Srbiji, zbog dobre profitabilnosti počela da se uzgaja i u atipičnim arealima za ovu voćnu vrstu, na primer u Mačvi koja je tradicionalno stočarski kraj gde se prevashodno gaje svinje, a potom i goveda. Naš sagovornik kaže da se narednog leta nada dobrom rodu.
Uzgoj jagode u plasteniku – bolja zarada
Kada je reč o proizvodnji u zaštićenom prostoru ulaganje jesu veća, ali zato sa druge strane jagode brže stižu na rod i plasman je zagarantovan. Sortiment zatupljen kod nas je raznovrstan, i ima raširenu vegetaciju, dužinu berbe i kvalitet, pa tako imamo rane, srednje rane I kasne sorte jagoda poput: Kleri, Džoli, Deli, kao i industrijsku sortu Zenga Zengana. Deo je namenjen za konzum, a deo za industrijsku proizvodnju.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, vraća od 40 do 55 odsto investicija u plastenike i zalivne sisteme. Subvencioniše se i sadni material.
Saradnju sa savetodavnom stručnom službom iz Kragujevca, Marko ocenjuje kao veoma dobru i dodaje da su bili uz njega u svakoj novoj etapi tokom proizvodnje jagoda.
Sve više mladih se odlučuje za uzgoj jagoda, a neki se odlučuju i korak dalje. Umesto na pijaci, svoje jagode prodaju u kreativnim objektima koje su sami napravili i koje ne možete da ne primetite. Pogledajte kako je ovaj mladi poljoprivrednik staru kamp kućicu pretvorio u jagoda kućicu.
Marko kaže da je u planu da se sledeće godine proizvodnja poveća na jedan hektar. Jagoda iz Srbije se osim na domaćem tržištu plasira i na tržište Rusije i Evropskih zemalja.
Sagovornik: Marko Ivović, selo Kopljari
