Kažu da je dobra priprema pola posla, međutim, često imamo tendenciju da preskočimo ovaj deo, smatrajući ga gubljenjem vremena i kasnije nas stignu problemi zbog pogrešno donetih odluka na samom početku. Da se to ne bi desilo, u nastavku možete pročitati šta je potrebno znati da bi se počelo sa organskim uzgojem maline, odnosno, na šta treba obratiti pažnju pre nego što se zasnuje malinjak. Savete daje Mr Branko Tanasković iz Poljoprivredne savetodavne službe u Čačku.
Odabir područja i zemljišta
Odabir pogodnog područja za organski uzgoj maline je od izuzetne važnosti. Ukoliko možete, treba odabrati brdsko-planinsko područje, jer malina voli hladne noći. Lokacija treba da je osunčana sa blagim strujanjem vazduha, ali zaštićena od jakih vetrova.
Kako bi malina imala optimalnu količinu sunčeve svetlosti, redove bi trebalo postavljati u pravcu sever-jug, a preporuka je da njihov pravac prate dominantni vetrovi na tom terenu.
Prilikom odabira parcele za zasnivanje zasada maline potrebno je voditi računa i o osobinama zemljišta. Malina najviše voli srednje teška do laka zemljšta, sa preko 3% organske materije. Zemljište bi trebalo da ima dobru sposobnost dreniranja, kako bi se rizici od zabarivanja sveli na minimum.
Dakle, treba izbegavati zemljišta koja su plitka, teška, zbijena, zabarena i glinovita, krečna i suva, kao i zemljišta sa visokim nivoom podzemnih voda jer na takvim zemljištima malina slabo raste dajući mali broj slabih izdanaka.
Ukoliko je zemljište „teško“, postoji mogućnost da se popravi obradom zemljišta na dubini od oko 40 cm, dodavanjem organske materije i gajenjem na uzdignutim redovima.
Predkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti proizvodnje. Izbegavajte lokacije na kojima su prethodno gajene druge voćke, kao što su breskve, jabuke, kruške, kao i malina, je mogu biti domaćini zajedničkih patogena. Takođe, izbegavajte i parcele gde su bile povrtarske kulture poput paprike, paradajza i krompira jer ovo povrće kao predkulture su domaćini patogena koji izazivaju uvenuće biljaka.
Zemljište treba da bude oslobođeno štetnih nematoda, jer je za organsku malinu zaštita vrlo ograničena. Mudrim planiranjem od samog početka treba svesti na minimum brojnost štetočina i razmišljati o kontroli potencijalnih bolesti.
Dobri efekti u smislu sprečavanja pojave bolesti i u poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se 1-2 godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič (Raphanus) ili druge biljke dubokog i snažnog korenovog sistema kao što je heljda (Fagopirum spp.)
Sadni materijal i odabir sorti
Sadni materijal treba da bude proizveden po organskim principima. U rasadnicima za zaštitu od bolesti i štetočina dozvoljena su samo sredstva koja su u upotrebi u organskoj proizvodnji.
Sorta Willamette dominira, mada poslednjih godina, gajenje sorte Meeker je u porastu, ali su dosadašnja iskustva pokazala prednost Willamett-a u organskoj proizvodnji. U cilju osavremenjivanja sortimenta, Institut za voćarstvo u Čačku, kao i nekoliko privatnih kompanija introdukovali su nekoliko novih sorti: Tulameen i selekciju K 81-6 iz Kanade; Heritage i Latham iz SAD; Polka, Polana, Pokusa i Poranna Rosa iz Poljske; Octavia i Joan Squire iz Engleske. Prema podacima stranih autora pogodne sorte za organsku proizvodnju su i: Titan, Coho, Heritage i Kiwigold (Vodič za organsku proizvodnju maline Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju).
Sistem za navodnjavanje
O sistemu za navodnjavanje treba razmišljati pre nego što se zasad organske maline zasnuje. To praktično znači da je potrebno izvršiti hemijsku analizu vode, a ona se vrši i svake treće godine tokom proizvodnje. Analize vode se rade u laboratorijama Zavoda za zaštitu zdravlja. Pre svega se gleda biološki sastav vode i da li postoji prisustvo bakterija koje mogu da ugroze zdravstvenu bezbednost plodova.
Sistem za navodnjavanje je veoma važan u sušnim godinama, jer malina ima plitak koren, a posebno dosta vlage traži od početka do kraja berbe, te se mora navodnjavati u više navrata.
Poštovanje ekoloških principa
Ukoliko želite da gajite organsku malinu neophodno je da proizvodnja bude kontrolisana i sertifikovana od strane ovlašćene kontrolne organizacije da bi se proizvod uopšte stavio u promet pod oznakom organski proizvod.
Ekološki principi uzgoja moraju da se poštuju, kako u zasadu, tako i oko njega. To znači da se vrši zaštita maline samo dozvoljenim sredstvima za organsku proizvodnju, a trebalo bi i da se očuva zona cvetajućih biljaka spontane flore oko 5-7% ukupne površine parcele. To su kompenzacione neobrađene površine koje zapravo obezbeđuju mesta za život (ishranu, skrivanje i razmnožavanje) svih korisnih organizama (insekata, ptica, ježeva…).
Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hranio biljke”) je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu. Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu.
Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno je pre zasnivanja zasada izvršiti analizu zemljišta i količine organskog đubriva prilagoditi potrebama svake konkretne parcele.
Za zelenišno đubrenje dobri su: mešavine trava i deteline, a kadifica, na primer, povoljno utiče na smanjenje prisustva nematoda u zemljištu.
