Poljoprivredni krediti : nekome breme – nekome neophodnost
Neretko se smatra da je kreditiranje u poljoprivredi kao mač sa dve oštrice – nekim proizvođačima je isplativ dok ga drugi doživljavaju kao nužno zlo. Nekome breme – nekome neophodnost dok neki smatraju da je kreditiranje dobar način ulaganja. Među njima je i Franjo Čolakovac iz hrvatskog sela Gradište, koji smatra da se krediti uglavnom ne isplate ali se, sa druge strane, bez njih ne može. Istog je mišljenja i Damir Šisl iz sela Šljivoševci. On nam se požalio na činjenicu da su tamošnji farmeri, poslednjih godina, osuđeni na banke koje daju kredite sa nerealno visokim kamatama. No, ne zaleću se u pozajmice, već polako, kako kaže, svake godine dokupljuju po nešto. Jedne godine kupili su sejačicu pa tek naredne traktor.
Stjepan Knežević, poljoprivrednik iz sela Gundinci kaže da su donedavno krediti bili prilično nepovoljni za tamošnje paore ali primećuje da u poslednje vreme hrvatski bankari spuštaju kamate. Logično se, dodaje naš sagovornik, nameće dilema pred poljoprivrednike, kako onda misliti o razvoju i ulaganju kada ih svakodnevno i sa svih strana pritiska finansijska briga. Kada je investiranje u preradne kapacitete u pitanju, mnogi poljoprivrednici se slažu da se ono još uvek ne isplati, pogotovo ako se sredstva moraju pozajmiti od banke. Mirko Galgan iz sela Jaguplije dovodi u sumnju isplativost takvih investicija imajući u vidu činjenicu da se danas znatno teže živi u Hrvatskoj u odnosu na pre 10-tak godina.
Kreditiranje i investicije uvek predstavljaju kamen spoticanja u poljoprivredi. Nestabilna agrarna politika u Hrvatskoj ali i kod nas ne bodri farmere na zaduživanje kod banaka. Istraživanja su pokazala da su krediti u ostalim delovima sveta isplativiji i to ne zbog niskih kamata već zbog stabilnih ekonomija tih zemalja. “Dok mi na Balkanu dočekamo novo ekonomsko sunce, kreditiranje će i dalje ostati deo nekolicine povlašćenih i neostvareni san većine “, sa žaljenjem konstatuju hrvatski poljoprivrednici sa kojima je razgovarala naša redakcija.
