Manje hemikalija – veća ekonomska dobit i zdravija životna sredina !
Većina nas se sa terminom LIZING, koji inače potiče od engleske reči lease što znači rentirati, uzeti pod zakup, najčešće prvi put upoznao prilikom kupovine automobila preko neke od lizing kompanija. Međutim, taj izraz se poslednjih godina sve više može čuti i u drugim oblastima, odnedavno i u poljoprivredi, ali u njoj ima autonomno značenje: HEMIJSKI LIZING. Začetnici tog novog poslovnog modela kod nas, od jula 2013-te godine su preduzeće “Agro Fito Pharm” iz Pančeva i Centar za čistiju proizvodnju Srbije a podržala ih je i organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj.
S obzirom na to da je sve veća zainteresovanost domaćih proizvođača za takav vid proizvodnje, pitali smo stručnog saradnika “Agro Fito Pharma”, gospodina Dejana Čorogara, koji je krajem februara održao uspešnu prezentaciju tog modela u Privrednoj Komori Srbije, da nam objasni šta je i koje su prednosti hemijskog lizinga u poljoprivredi. Dajući najpre kratku definiciju hemijskog lizinga, da je on osmišljen kako bi se korišćenjem najoptimalnijih količina hemikalija ostvarila veća ekonomska dobit a ujedno bi se doprinelo i manjem zagađenju životne sredine, on dalje pojašnjava na primeru iz prakse i ističe dobru saradnju njihovog preduzeća sa gazdinstvom Ota i Dejana Varge iz Bačkog Gradišta.
Porodica Varga, čija se ratarska proizvodnja prostire na 120 hektara, među prvima je, 2013-te godine, prepoznala potencijal ovog poslovnog modela i primenila ga na svojim parcelama. Njihova oranica poslužila je kao ogledno dobro: površina od 8 hektara pod pšenicom podeljena je na dva dela gde je deo rađen po preporukama “Agro Fito Pharma” dok je drugi rađen u skladu sa dosadašnjom praksom proizvođača. Proizvođač Dejan Varga kaže da je ovaj projekat sproveden u nekoliko etapa i da su ga radili na dve kulture, na pšenici i na kukuruzu i kroz agrotehničke mere ostvarene su uštede pre svega u količini upotrebljenog veštačkog đubriva. Đubrenje je rađeno u skladu sa analizama zemljišta, korišćena je osnovna N-min metoda ali i uz pomoć “Greensicker” aparata, koji je preko GPS tehnologije merenja, dao krajnju informaciju o potrebi biljke za hranom. Takođe, na delu parcele koja je pod kontrolom “Agro Fito Pharma”, odabrana je visoko prinosna sorta pšenice, rađena je redukovana obrada zemljišta, pri kojoj se troši manje nafte nego pri dubokom oranju i korišćeni su cenovno najprihvatljiviji pesticidi u najracionalnijim dozama. Varga kaže da su na pšenici uštede bile oko 230 eura po hektaru a na kukuruzu nešto manje, 60 eura po hektaru. Ovakvim načinom, kaže Varga, i pored toga što je ostvarena značajna ušteda svesni su da su doprineli i manjem zagađenju životne sredine.
Stručni saradnik, Dejan Čorogar dalje kaže da se njihova pomoć poljoprivrednim proizvođačima ogleda uglavnom u kvalitetnim preporukama u skladu sa prethodno sprovedenim analizama vezanim za prihranu useva i zaštitu zdravlja biljaka, u zavisnosti od problematike koja se javlja na terenu. Ideja stručnjaka okupljenih oko ove ideje nije samo da daju savete na osnovu utiska samog proizvođača, u apoteci, naglašava Čorogar, već da izađu na teren i da na osnovu svog znanja prepoznaju problem i nađu adekvatno rešenje. Opisujući dalje benefite pomenutog modela, za koji tvrdi da je inovativniji i ekonomski isplativiji, naš sagovornik kaže da u ovom poslovnom modelu, prodavac hemikalija koristi postojeća naučna i tehnološka saznanja u upotrebi hemikalija. Direktna posledica po samog prodavca hemikalija je smanjena prodaja, ali ono što pruža ovaj model jeste da prodavac i kupac hemikalija podele uštedu koja je učinjena samom korisniku. Ovde prodavac ostvaruje svoju dodatu vrednost i pruža mogućnost da naplati svoje znanje. Inače, ovaj model se do sada u Srbiji sa velikim uspehom primenjivao u metaloprerađivačkoj industriji, u industriji pića i prehrambenoj.
Da je doprinos hemijskog lizinga poljoprivredi velik, potvrđuje i nagrada u kategoriji “Studije slučaja”, koju je organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj uručila preduzeću “Agro Fito Pharm”. Ovo priznanje ima još veći značaj ako se napomene da su u konkurenciji bila preduzeća iz više zemalja sveta kao i da je ovaj poslovni model podržan od strane Vlada Austrije, Nemačke i Švajcarske.
Dejan Čorogar, “Agro Fito Pharm”
065/80-15-414
