Ne postoji univerzalniji jezik od ritma – kaže na početku našeg razgovora Milutin Lazić bivši muzičar, koji je nekoliko decenija unazad živeo u ritmu bubnjeva. Bubnjeve je, dodaje on uz osmeh, spakovao i odložio ali je u identičnom ritmu uplovio u svet poljoprivrede. Ona mu je danas, uz državni posao, glavni izvor prihoda. A za relativno kratko vreme došli su do zavidnih rezultata. Milutin kaže da su ih pre sedam godina pojedini meštani Vlaške kraj Mladenovca posmatrali sa nevericom, kada su podigli svoj prvi plastenik, kako bi započeli, najpre, proizvodnju jagoda a potom i razne vrste povrća.
Stručni saveti „zvezda vodilja“ do uspešnosti
Lazići su se svih ovih godina učili na sopstvenim greškama. Konstantnim usavršavanjem i edukacijom, uz savete stručnjaka iz mladenovačke Poljoprivredne službe, dostigli su taj nivo u proizvodnji da su mnogi počeli da slede njihov primer. Tajna njihovog modela proizvodnje leži u više stvari, za koje je trebalo imati hrabrosti. Dešavala im se, kaže Lazić, i obrnuta situacija, kada su se njihove jagode pojavile 20 dana pre drugih.
Biostimulatori saveznici u proizvodnji
U žestokoj tržišnoj utakmici, neophodno je da budete konkurentni i da iznalazite razne načine za povećanjem kvaliteta. Napominje i da je to bio i jedan od osnovnih razloga što je uključio tzv. biostimulatore na bazi morskih algi. Zahvaljujući njima je, kako zadovoljno dodaje, dobio saveznika u proizvodnji. Prinosi su mu udvostručeni, a smanjio je hemijske tretmane. Biljke u boljoj kondiciji i otpornije su na razne bolesti, a najvažnije od svega je to što su njihov rast i napredak ubrzaniji. Iako svoju plasteničku proizvodnju nije i zvanično sertifikovao kao organsku, stekao je poverenje brojnih kupaca. Što svakako smatra svojim najvećim uspehom za proteklih 7 godina. Kvalitet je jedino merilo koje vas brendira na tržištu, zadovoljno dodaje Milutin.
Voda – slovo A u abecedi proizvodnje
Slovo A u abecedi proizvodnje je, kako ističe Lazić, voda i bez nje bi mu bile nezamislive i povrtarska i voćarska proizvodnja. Neke uslove proizvođači treba da obezbede biljkama da bi nesmetano rasle. Ali je jednako važno da se maksimalno iskoriste i svi prirodni izvori energije. 2018. godina im je, u tom pogledu bila izuzetno povoljna. Ove godine proizveli su oko 2 tone paradajza i paprike prve klase. Koju su prodavali domaćim restoranima i na pijacama, po ceni od 70 do 100 dinara za kilogram. Što se tiče jagoda, sorte „Albe“ i „Kleri“, koje ovaj domaćin uzgaja na nešto manje od jednog hektara, one su se i ove godine konzumirale na ruskom tržištu.
Domaći paradajz bacamo, tuđi jedemo
Elana i volje za napredovanjem imaju ali im nedostaje veća podrška države, u savladavanju brojnih barijera. Lazić smatra da bi resorno Ministarstvo trebalo da bude naklonjenije domaćim paorima i da spreči uvoz paradajza iz zemalja u okruženju. To je osnovni razlog odustajanja domaćih povrtara od proizvodnje. Poslednjih godina mnogi su bili prinuđeni da bacaju svoj paradajz zbog nelojalne konkurencije, pre svega iz Albanije.
Zadržati mlade na selu
Milutin apeluje na državu da se aktivnije angažuje i oko osmišljavanja mehanizama za zadržavanje mladih na selu. Tako bi se izbegli prizori pustih seoskih domaćinstava, čemu smo, kaže, nemi svedoci poslednjih godina. Njegova deca, sin i ćerka, imaju dovoljno jaku motivaciju za ostanak na porodičnom gazdinstvu. Prepoznali su svoj interes u ovim proizvodnjama. To ga ispunjava ponosom ali je i opušteniji kada je reč o budućnosti imanja. A i ponovo će moći da se posveti svojoj prvoj ljubavi – muzici.