Postoje domaćini na vojvođanskom selu koji vam još na pragu kuće prisrastu za srce. Dvorište okupano jesenjim bojama, bašta uređena, stoka namirena, a na stolu poslužene sveže spremljene kiflice, naseckani suhomenasnati domaći proizvodi, pa vam uz koziji sir i koju dobru čašicu, pričaju svoju priču.
„Dobro nam došli“ – dočekuje nas raširenih ruku Dragoslav Pavićević zvani Rade, najstariji član ove porodice. U Apatin je, kaže, sa Kosova došao 1970.godine, gde je i upoznao svoju suprugu Smilju. Poljoprivredom se bavio 37 godina, ali je svoju ekonomiju osnovao 2005. godine.
Od životinja imaju svinje, koze, ovce, guske i piliće, a broj životinja u dvorištu se svake godine uvećeva.
Kako nijedan domaćin ne može bez domaćice, Rade sa puno divljenja priča o poslovima njegove Smilje. „Ja prvi ustanem zato što sam najstariji i zato što ne mogu da spavam. Dođem kod stoke, očistim, spremim sve i čekam babu da dođe da pomuzemo koze. Kad omuzemo koze, ja ih nahranim kukuruzom i trikitalom, onda im naspem vode u pojilice. Zatim odem do plastenika, ako ima posla, pa se vraćam poljskim poslovima.
Baba Smilja radi sve i svašta. Meni je najvažnije da ona pomuze, Ja sam to nekada učio u školi, pošto sam završio poljoprivrednu školu, ali ja to više ne mogu, tako da ona pored toga, radi sve ostale poslove sa mnom“, priča Rade.
Na mladima svet ostaje
Porodica Pavićević, pored toga što drži stoku, proizvodi i detelinu, kukuruz, suncokret, pšenicu i trikital. Koziji sir i mleko prodaju uglavnom komšijama, jer doktori kažu da je zdravo, smeši se Rade.
Rade i Smilja nisu sami. Poslove su, kako kažu, prepustili dvojici sinova, a i unuk se lagano priključuje, koristeći moderne tehnologije i inovacije u poljoprivredi, čiji radćemo tek videti.
Dotle, najstariji sin Miljan, pokazuje nam tek pristigle piliće. On se bavi proizvodnjom tovnih pilića, i kako kaže, ne radi na veliko, već samo onoliko koliko im je u domaćinstvu potrebno i koliko je potrebno komšijama koji od njih kupuju.
„Idemo na kvalitet, a ne na kvantitet, ne veliki broj pilića, nego težimo kvalitetu mesa. To znači da idemo na veće količine pilića, do tri i po kilograma“, kaže Miljan.
Piliće hrane detelinom, tritikalom i svime što se nalazi u njihovom polju. Trude se da ih ne tretiraju hemijom, već se sve radi prirodno.
Miljan je sa mlađim bratom Danilom podelio poslove. Dok je on orijentisan na piliće i povrću u bašti, Danilo je posvećeniji radovima u polju. Od povrća gaje blitvu, peršun, krompir, paradajz i od svega pomalo što je potrebnu jednom domaćinstu i komšijama.
Dan na selu
Dan na selu nikako nije lak, ali nije ni dosadan, kaže Miljan. Kad ustanete, nema kafe, nego se odmah ide u zadnje dvorište – prvo se namire životinje, pa tek onda mi. U toku dana ponovo ima posla, da li u njivi, da li u bašti. Nijedan dan nije isti i nikada nema odmora.
Rade i Smilja do prodavnice idu samo po novine, zbog ukršenih reći. Sve ostalo imaju u kući, ili im donose momci. Svoje bogatsvo ne čuvaju samo za sebe, već se iz ovakvih kuća nikada ne ide praznih ruku, a ni bez toplog zagrljaja i pravih saveta na rastanku.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
