Da li može pristojno da se živi od uzgoja povrća u plastenicima?

0
427

Bračni par Nataša i Marinko Kanlić, iz mesta Saraoraci, imali su svoje karijere, a onda su došli na ideju da pokrenu sopstveni biznis i budu svoje gazde, na svom imanju. Počeli su sa jednim, a danas imaju preko 20 plastenika i u njima uspešnu proizvodnju paradajza, krastavca, kao i zelene salate.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Zelena salata bez problema sa plasmanom

Zelena salata u njihovim plastenicima je novina kod nas, zove se Femena, pored nje tu je i Cindarella, kao i zelena salata lolo bjonda.

Salate su proizvedene iz rasada, a korišćeno je pilirano seme, zbog toga je ona ujednačena, zdrava, tolerantnija i otpornija na bolesti. Salata poput ove sa lakoćom nađe put do kupaca, kvalitet kao jedini kriterijum brzo postane uočljiv, a plasman na tržištu se nikada ne dovodi u pitanje.

Adama Sultan 1120x180

Sve mora da bude kao „u apoteci“

Prvo što smo uočili na imanju porodice Kanlić jeste nesvakidašnje čisti i uredan prostor oko plastenika. Nigde nema ni traga od najlonskih kesa, potrošenih vreća đubriva, plastike, granja i drugog đubreta. Sve je „pod konac“, trava je uredno podšišana i prostor u i izvan plastenika je kao „u apoteci“, što je, na žalost, retka slika u Srbiji. Naš sagovornik, Marinko Kanlić kaže da je jedino pod tim uslovima želeo da se upusti u proizvodnju kako bi mogao da uživa u onome što radi, i u tome je i uspeo.

PROČITAJTE I...  Revolucionarno rešenje za nematode u zemljištu

Isplativost plasteničke proizvodnje povrća

Naš sagovornik kaže da mogu pristojno da žive od plasteničke proizvodnje povrća i da se time ne bi bavio da nije isplativo. Svaki uloženi dinar se za kratko vreme vratio i doneo novi. Naš sagovornik je istakao jedan veliki problem sa kojim se suočava ne samo on, već i svi povrtari koji se bave ovom vrstom proizvodnje. O čemu je reč možete pogledati u video prilog gore. Ipak, i pored toga ne misli da odustane od ovog posla i da pređe na nešto drugo.

Aneri Galenika 1120x185px

Nadamo se da će priča bračnog para Kanlić, podstaći i druge mlade ljude da skupe hrabrost, krenu njihovi stopama i pokrenu sopstveni posao, radeće na taj način za sebe, a ne za gazdu. Nataša i Marinko su pokazali da je moguće. Potrebna je dobra volje, dosta rada i istrajnost, a rezultati neizostavno dolaze. Oni su dokazali da se poljoprivreda u Srbiji isplati, ukoliko se radi na najbolje način.

Opširnije pogledajte u video prilogu gore.

Sagovornik: Marinko Kanlilć, povrtar iz sela Saraorci

Prethodni tekstUzgajivači krava, prijavite se za bespovratnu isporuku merkantilnog kukuruza
Sledeći tekstPlatforma eAgrar za ubrzanje isplate subvencija biće aktivna tokom 2023. godine

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime