PROIZVODNJA POVRĆA – KOLEKTIVNI BIZNIS
Selo Sovljak nadomak Uba je veoma poznato po dobrim povrtarima koji neguju tradiciju u proizvodnji povrća prenoseći je sa kolena na koleno. Kažu da od 500 domaćinstava, bar 400 njih se bavi povrtarstvom. Među njima je i porodica Marković. Braća Zoran i Božidar povrće proizvode pod plastenicima na 80 ari i na oko 1,5 hektaru na otvorenom. Kako su nam rekli, tome se ozbiljno posvetila čitava porodica, a proizvode pravu paletu povrća.
“Kupus, mladi krompir, mlade tikvice, to gajimo svake godine. Zatim naravno, krastavce, rani paradajz, papriku. Na jesen kupus, karfiol, za zimu kelj, kelerabu itd. Jednostavno, ono što najbolje gajimo, to i posejemo, pa kako bude.” – kaže nam Zoran Marković.
Kada smo ih mi obišli u plastenicima je bila salata koju kako je Zoran rekao seju u više etapa. Ovo je trenutno druga, koja je već trebala da dospe za sečenje. Međutim, kako je reč o biljci “dugog dana”, usled nedostatka sunčanih sati, salata kasni skoro mesec dana. Trenutno je cena salate veoma dobra, kaže nam naš domaćin, te mu je vreme pomalo poremetilo sreću.
RASAD IZ DOMAĆE PROIZVODNJE
Nakon zelene salate, braća Marković će u ove plastenike rasaditi paradajz, papriku. Rasad za rano povrće proizvode sami, što svakako računicu njihove proizvodnje čini pozitivnijom. Nije jednostavno, pričaju nam naši domaćini, međutim tehniku su savladali, a najvažnije je biti prisutan i svakodnevno pratiti svaku promenu.
“Sve to može da se radi dosta jednostavnije, da se kupi rasad, ali to u startu predstavlja veće ulaganje. Koristimo električno ćebe, semena su skupa, nema tu igranja, moramo biti sigurni u njihovo nicanje. Treba tu puno iskustva. Negde sam čuo da je farmerov otisak stopala, najbolje đubrivo za poljoprivrednu proizvodnju. I tako jeste, jer je najvažnije biti prisutan, obilaziti, primećivati svaku promenu itd.” – ističe naš domaćin.
ZADRUGU IMAJU, ALI NEMAJU SKLADIŠTE
Članovi udruženja su zajedničkim snagama kupili zemljište na kojem bi se gradila hladnjača, međutim, tu je sve stalo. Obećanja za pomoć je bilo, ali još se ništa konkretno nije realizovalo. Na štetu velikog broja povtara iz ovog kraja koji bi na taj način bili konkurentni. Svakako bi tako lakše svoje proizvode plasirali na domaće, a možda i strano tržište. Pa ipak, mladi povrtari iz Sovljaka ne odustaju. Oni su vredni i veoma dobro znaju da rade ovaj posao, a znaju da proizvedu i kvalitet kakav se traži. Nedostaje samo ono malo sistemske organizacije kako bi priča bila sigurnija. Osim toga, povraćaj za opremu koju su kupili prošle godine još uvek nije isplaćen što dodatno otežava ulaganja na samom početku nove poljoprivredne sezone.