Seoski turizam umesto odlaska
U sve oštrijoj utakmici između sela i gradova u Srbiji, seoske sredine poslednjih godina izlaze kao poražene. Mnoge od njih još uvek su sačuvale svoje glavne adute – netaknutu prirodu, prirodne i istorijske spomenike. Upravo te potencijale iskoristili su meštani resavskog sela Lipovica, nadomak Despotovca. Poznatog po lipovačkoj rakiji, jelovačkom siru ali i svetskom festivalu u spremanju jela od belih bubrega „Mudrijadi“. Veliki je broj ljudi iz sveta koji su došli u to malo pomoravsko selo, ali je veliki broj njih i otišao iz njega, u potrazi za boljim životom, čineći danas dijasporu u Švajcarskoj, Austriji, Italiji.
Milanovići udahnuli život u Lipovicu
Od 500 stanovnika, svega 250 njih bori se da skine Lipovac sa neslavne liste rekordera u odlasku mladih. Bojan Milanović, jedan je od onih koji je svojim aktivnostima, ponovo udahnuo život u svoje živopisno rodno selo. Bojan je 16 godina radio kao automehaničar i, kada je, pre 8 godina, uvideo da od svog zanata više ne može da prehrani svoju porodicu, suprugu i troje dece, odlučio je da vrata svog gazdinstva otvori domaćim i stranim gostima, željnim pasivnog ali i aktivnog odmora. Milanović kaže da se priroda koja ih okružuje, sama ponudila znatiželjnim turistima. Oni u svim godišnjim dobima, pohode brojne resavske lepote – proplanke, vidikovce, banje, vrela, vodopade, staze za šetnju i rekreaciju.
Začetnici seoskog turizma u Gornjoj Resavi
Najposećenije su, kako nam priča začetnik seoskog turizma u tom kraju, Resavska pećina ali i manastir Manasija, zadužbina despota Stefana Lazarevića. Ali su im se, unazad nekoliko godina, najviše javljali ljubitelji ekstremnih sportova, željni avantura. Vožnje paraglajdingom i džipovima kao i jahanje konja, samo su neke od aktivnosti u kojima ljubitelji adrenalinskih sportova mogu da se oprobaju tokom boravka u Lipovici. Od prvog dana njihova poslovna filozofija zasnovana je na raznovrsnosti ponude. Svaki dan im je novi podsticaj da opravdaju najveću ocenu turista za jedno seosko domaćinstvo – četiri zvezdice.
Od gibanice do mangulice
Milanovićima nisu strani ni poljoprivredni termini, baš kao ni sama proizvodnja. Svo povrće koje gaje je organsko, a oplemenjuju ga stajskim đubrivom sa Homoljskih planina. Bojan kaže da se služe posebnom tehnologijom za suzbijanje štetočina. Na njihovoj eko farmi, do koje vas sve vreme vode putokazi, posetioci svih 365 dana u godini imaju priliku da se druže sa kokoškama, ćurkama, konjima ali su kuriozitet njihovog domaćinstva – mangulice, od kojih se pripremaju razni specijaliteti. Gastronomska ponuda je bogata, kako je šaljivo dodao ovaj seoski domaćin, imaju sve – od gibanice do mangulice. Čuvenu lipovačku voćnu rakiju peku sami, u starim kazanima. Mnoge gradske mlade dame, oprobale su se u pripremanju domaćih džemova od šumskih plodova ali i autentičnih resavskih jela, poput pastirskog kačamaka.
Lipovica primer solidarnosti
To tipično, razuđeno, planinsko selo, jedno je od najuređenijih u Gornjoj Resavi i primer solidarnosti. Ličnim dinarom asfaltirali su 10 kilometara puteva a infrastruktura im je besprekorna. Iako ušuškano selo, na tromeđi Homolja, Šumadije i Braničeva, kojem je planina Beljanica gotovo na „dohvat ruke“, odlično je povezano sa okolnim selima i opštinama. Kako ističe Milanović, upravo tu prednost treba da iskoriste i drugi meštani tog kraja. To bi doprinelo povećanju broja turista ali i smanjenju broja mladih koji odlaze u inostranstvo. „Knjiga utisaka“ etno kuće Milanović u Lipovici, koja se nalazi 18 kilometara od Despotovca, pedantno čuva stotine pozitivnih utisaka ali i sugestija stalnih gostiju, od kojih će jedna biti na listi njihovih prioriteta tokom naredne godine.
Otvaranje kampa investicija za 2019.godinu
Otvaranje kampa za sve posetioce jedna je od značajnijijh investicija porodice Milanović za 2019. godinu. Bojan ponosno ističe da njegovi sinovi, blizanci Srećko i Stefan, završavaju Poljoprivredni fakultet, kako bi stečeno znanje mogli da primene na porodičnom gazdinstvu. Prisećajući se početaka, 2010. godine, Bojan kaže da se u seoski turizam upustio eksperimentalno. Kako zadovoljno i uz osmeh dodaje na kraju, eksperiment se pokazao uspešnim. Svaki novi dan podsticaj im je da postojeću ponudu obogate još atraktivnijim kulturnim i sportskim sadržajima. Želja im je da se za to malo, planinsko selo čuje i van granica naše zemlje.
