MOJA BAŠTA MOŽE PROIZVESTI SVAŠTA
Selo Sovljak kod Uba je poznato po vrednim povrtarima, pa negde kažu da je to selo sa najviše plastenika. I zaista deluje da je tako. Naši domaćini su bili Damnjanovići, Danijela i Dušan čija porodica se ovim poslom bavi unazad 50 godina. U njihovoj setvenoj strukturi svake sezone nađe se čak 15 vrsta povrća, a kako kažu, tako se mora, jer ste samo na taj način zanimljivi velikim kupcima koji od vas ne odlaze, jer u ponudi uvek imate ono što njima treba.
“Plasteničku proizvodnju smo iz godine u godinu uvećavali. Ove godine smo dostigli neki maksimum, a to je oko dva hektara pod plastenicima. Proizvodimo kupus, brokoli, karfiol, mladi luk, rotkvice, prazilik, krastavci, tikvice, paradajz i papriku. Smenom postignemo od dve do tri kulture u jednom plasteniku.” – kaže Danijela.
Na ovaj način se površine kojim raspolažu maksimalno iskoriste, ali se mora voditi računa o plodredu, dodaje Danijela. Dospeo je mladi luk i rotkvice, a potražnje za zelenišom ima, kaže naša domaćica.
“Sada smo u rotkvicama i mladom luku, a privodimo kraju praziluk. Potražnje ima, a nama su to prve pare, tako da smo zadovoljni.” – dodaje naša domaćica.
SOPSTVENA PROIZVODNJA RASADA DONOSI SIGURNOST
Naši domaćini svu rasadu sami proizvodu, pa možemo reći da tokom čitave godine oni imaju pune ruke posla. Puno pažnje se mora posvetiti upravo rasadi, kako bi biljka od samog starta bila zdrava i snažna, zato su najsigurniji kada je proizvedu sami, ističe naša sagovornica.
“Proizvodnja rasada nam je veoma važna. Sve sami proizvedemo. Puno je to posla, ali smo na taj način sigurni da je biljka zdrava, u dobroj kondiciji, da će kasnije dati dobar rod. Naravno, uz puno brige, vodotopivih đubriva, pažnje i tretmana. Obrada je važna zbog trave, svo povrće radimo na folijama.” – dodaje Danijela.
Ono po čemu je ovaj kraj najpoznatiji jesu tikvice koje bukvalno svako domaćinstvo u Sovljaku proizvodi. Tako je i kod Damnjanovića. Ne rade onu baš ranu, grejanu, ali i ova će dospeti vrlo brzo.
“Moram da kažem da ljudi ovde u Sovljaku zaista znaju najbolje da proizvedu tikvicu, po tome smo poznati. Tako da ima i kupaca. Tikvica je zahtevna biljka, ali ovde ljudi to rade veoma dobro. Mi prve tikvice očekuje sredinom aprila, bez grejanja.” – kaže naša sagovornica.
Damnjanovići imaju stalne kupce, trude se da uvek imaju kvalitet i raznoliku robu. Za sada im to itekako uspeva, a godišnje proizvedu više od 100 tona povrća.
PROŠLA GODINA BILA IZAZOVNA, ALI ZADOVOLJAVAJUĆA
Damjanovići su se proizvodnji povrća zaista ozbiljno posvetili, a kako kažu, to vole, to znaju da rade, a posla se apsolutno ne plaše. Mnogim povrtarima je prošlo proleće bilo izuzetno teško kada je plasman ranog povrća u pitanju, ali Danijela kaže da je ipak bilo solidarnosti među proizvođačima. Nisu svi imali tu vrstu podrške, te se sada svi nadaju da korona neće opet uticati na tržište.
“Mi lično nismo imali problema prošle godine sa prodajom, imamo dva veća kupca. Ali puno ljudi jeste, pa su se veći proizvođači našli manjima, plasirajući i nešto njihove robe. Dobili smo svi i pomoć u iznosu od 90 hiljada dinara, to su ljudi iskoristili za nabavku semena, a da to nisu dobili, teško bi zanovili proizvodnju.” – ističe Danijela.
Mladi sve češće prelaze u stočarstvo, dodaje naša sagovornica, jer tamo ima permanentnih subvencija, a sa druge strane u povrtarstvu ima puno posla, a izostaju sigurni podsticaji. Puno se mora raditti ručno, a da li ćete prodati i po kojoj ceni to se nikada ne zna. Zato Damnjanovići rade 15 vrsta povrća, kako bi smanjili rizik, jer ako na jednoj kulturi izgube, nada ostaje za sledeću. Daniela i Dušan imaju troje dece, u proizvodnju je uključena čitava porodica, a nekada se radi i noću, ističu naši domaćini, jer biljka, kao ni kupac ne može da čeka. Nastavljaju dalje sa puno elana, a i ako se budu proširivali, ono od čega neće nikada odustati jeste kvalitet po kojem su i poznati.
