Porodica Adamović iz Mrčajevaca je pre 15 godina proizvodnji povrća dodala i proizvodnju cveća koja je vrlo brzo dobila primat. Ozbiljno su se tome posvetili, te je tako nastala Kuća cveća Adamović. Decenija i po iskustva jeste ozbiljan staž, međutim, naši domaćini kažu da se u ovom poslu neprestano uči.
“U ovom poslu se konstantno uči, tome nema kraja. Nema tu dovoljno literature, ali najviše se uči od kolega, dobavljača, i naravno sopstvena škola. Učiš iz sopstvenog iskustva, jedne godine pogrešiš, znaš za sledeću.” – kaže nam Milanka.
Naša ekipa je Adamoviće obišla tik pred 8. mart, pa je u plastenicima čitava paleta boja. Kako nam je rekla naša domaćica Milanka, Dan žena jeste važan datum, ali je proizvodnja baštenskog i balkonskog cveća obimnija i značajnija.
“Široka je paleta cveća koju proizvodimo, a kako kujemo planove? Pa osluškujemo mušterije, često nam naši kupci nametnu nešto što bi oni želeli dogodine da imaju, pa im mi to i proizvedemo. Tako da tržište diktira šta će se proizvoditi.” – ističe naša sagovornica.
PROŠLA GODINA BILA VEOMA IZAZOVNA
Imaju naši domaćini pune ruke posla. Sada je sve spremno za predstojeću sezonu koja, ako ne računamo program za 8. mart, kreće sredinom aprila. Ne možemo, a da ne spomenemo prošlo proleće koje je zaista bilo turbulentno, međutim, Milanka kaže da su ljudi kupovali cveće i više nego prethodnih sezona. Pa ipak, neophodno je bilo prilagoditi se nastaloj situaciji, dodaje naša sagovornica.
“Prošle godine su ljudi više kupovali cveće, jer su verovatno više vremena provodili kod kuće, pa su želeli taj prostor da srede, da im bude lepo. Međutim, kada je sve to krenulo, zatvaranje itd, strah me je bio kako ćemo, cveće je taman dospelo. Ali snašli smo se, prilagodili. Imali smo on line prodaju na Facebook-u, tu su nam ćerke pripomogle, a dolazili su ljudi i kod nas kući i kupovali, tako da prošla godina što se prodaje tiče, nije bila loša. Bilo je samo neophodno prilagoditi se. Nova sezona je na pragu, videćemo šta će doneti.” – dodaje Milanka.
Adamovići plastenike greju ložeći strugotinu, a jedan greju i na gas. Reč je o veoma napornom zadatku, noću moraju da dežuraju, pa se kao na straži smenjuju do ponoći, i od ponoći. Zima nije bila strašna, biljke su u dobroj kondiciji, rastu, nije bilo većih problema ni sa bolestima, a sunčanih dana je bilo dovoljno, kažu naši domaćini.
PERSPEKTIVA POSTOJI
Kada pričamo o perspektivi u cvećarstvu, ona sigurno postoji, ali je sam start veoma skup, ističu Adamovići. Osim toga, puno je ovde manuelnog posla, pa onaj ko se rada boji, neka ne zalazi u cvećarstvo, ističe Milanka. Činjenica je da se tokom spomenutih 15 godina ni cene cveća nisu drastično menjale, a euro svakako jeste.
“Puno je ovde posla, a skupa su i ulaganja. Morate nabaviti adekvatne supstrate, saksije, kvalitetan rasad, plastenike, grejanje, a sve to puno košta. Repro materijal je vezan sa evro, tako da su oni obezbeđeni svi. A cene cveća se nisu menjale dugi niz godina, evo otkad se ja time bavim, 15 godina, nisu se menjale.” – ističe Milanka.
Osim toga cvećari ističu da ova grana poljoprivrede nije dovoljno prepoznata u konkursima, podsticajima, a i njima bi trebalo malo vetra u leđa. Perspektive ima, i reč je o poslu koji može da se radi na okućnici, porodično, ali je mladima verovatno težak i skup sam start. Adamovići kažu da su im kapaciteti popunjeni, međutim, svake godine se neplanski doda još neka biljka više, te im se čini da priči nema kraja.
“Mi nemamo puno svoje zemlje, imamo 40 ari, i tu su nam plastenici. Tako da sa te površine izvučemo maksimum, a cvećarstvo pruža upravo to. Može to biti jedan porodičan posao, svakako, ali se mora voleti, kada ga radite s ljubavlju, doćiće i interes.” – zaključuje naša sagovornica.
