Batat: Slatki krompir koji ne napada krompirova zlatica

0
5324
batat
Foto: Pixabay

Batat je isplativije gajiti od običnog krompira, čak i na manjim površinama, za sopstvene potrebe. Veoma je pogodan za organsku proizvodnju, a ne napadaju ga iste štetočine kao običan krompir.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01

Uzgoj batata je isplativiji od uzgoja krompira, jer daje veći prinos. Iz jedne kućice može da se dobije prosečno 3 kg gomolja, odnosno 2-4 kg po metru kvadratnom. Ne napadaju ga krompirove zlatice, a kako proizvođači navode, ni smrdljivi martin (smrdibuba) ne može mu naneti veliku štetu.

Batat je višegodišnja biljna kultura iz porodice slakova, ali se kod nas gaji kao jednogodišnja s obzirom da ne podnosi mraz. Stabljika je, zapravo, vreža koja može da izraste i do 5 metara. Listovi su srcoliki i glatki. Koren ide duboko u zemlju i do 2 metra, ali veći deo se nalazi u dubini do 30 cm. Ono što zovemo gomoljem ili krtolom je zapravo zadebljali koren, čija težina može da varira od 100 do 500 grama, pa čak i preko 1 kilograma.

Sultan 1120x180

Ipak, treba znati da, za razliku od krompira na koji smo navikli, batat ima ukus i teksturu sličnu bundevi.

Što se tiče zdravstvenih koristi po naš organizam, batat obiluje vitaminima (posebno A, C, E vitaminom), mineralima (gvožđe, kalijum, mangan), vlaknima i fitonutrijentima koji jačaju naš um i telo.

LG 1120x185px

Batat sadrži veliku količinu beta-karotena. Samo 200g sadrži istu količinu kao i 5 kilograma brokolija. Odličan je kao hrana za decu i sportiste, jer daje energiju, a ne sadrži masti i holesterol.

Sadnja i uzgoj batata

U Srbiji postoji uspešna proizvodnja batata u selu Dobrić. Naš domaćin kaže da se najviše traži narandžasti batat, a da je beli batat najprinosniji. Ulaganja su slična kao kod proizvodnje običnog krompira.

Neoram 1120x1080

Ukoliko želite da započnete sopstveni uzgoj batata, imajte na umu da se batat najbolje snalazi u osunčanom povrtnjaku. Najbolje raste na dobro obrađenom, glinovito-peskovitom oceditom tlu, sa manje humusne materije. Priprema zemljišta se obavlja u jesen – zaoravanjem na dubinu do 40 cm, kada se dodaje stajnjak ili kompost.  Na istoj površini može da se gaji nakon 4 godine.

PROČITAJTE I...  Ukorenjavanje rasada: Povećajte snagu korena potpuno prirodno

Najčešće se razmnožava preko vršnih izdanaka, a ređe sadnjom gomolja.

Timac AGRO Tečna đubriva

Ukoliko želite sami da se oprobate u pravljenju rasada, to možete uraditi tako što ćete batat držati u tegli do pola potopljenog u vodi, sve dok ne izbiju izdanci. Kada porastu oko 20 cm mogu da se iseku i da se stave u mešavinu zemlje i peska kako bi ožilili. Ožiljeni izdanci se sade od polovine maja i tokom juna.

Ukoliko želite da sadite krtole direktno u zemlju (na stalno mesto) to se radi od polovine aprila, odnosno kada prođe opasnost od prolećnih mrazeva i kada se zemlja ugreje. Važno je odabrati krtole srednje veličine, a ako su krupne, njih treba preseći uzduž.

Web baner Lamardor Vertigo 1120x180 V01
batat
Foto: Vertigo produkcija / U našem ataru

Sadnja se obavlja na dubinu od 5-10 cm u zemlju, a bar 3 okca bi trebalo da budu u zemlji. Ukoliko sadite rasad, zakopajte ga do gornjih listova, zemlju nežno pritisnite i dobro zalijte vodom.

Bez obzira da li je reč o rasadu ili sadnji krtola, sade se na razmak od 30-50 cm, a između redova 100-120 cm.

Nega i prihrana batata

Ako ne koristite crnu malč foliju, batat možete malčirati pokošenom travom, slamom ili senom dve nedelje nakon sadnje, kako biste ugušili korov, sačuvali vlagu i održali zemlju rastresitom, što je neophodno za razvoj korena.

PROČITAJTE I...  Efikasno suzbijanje uskolisnih korova u soji, suncokretu, šećernoj repi i povrću

Povremeno podižite duže stabljike, kako se ne bi ukorenile na zglobovima, jer će onda da troše energiju na formiranje premalih krtola na svakom ukorenjenom području, umesto da troše energiju u sazrevanje glavnog useva u podnožju biljke.

Ipak, tokom vegetacije, nadzemni delovi će da premreže redove i to će da onemogući prolaz.

Ukoliko je suša, obavezno je zalivanje ili navodnjavanje jednom nedeljno i to do dve nedelje pre berbe, a zatim pustiti da se tlo malo osuši.

Veoma je važno znati da batatu ne odgovaraju temperature ispod 15 stepeni Celzijusovih i iznad 30 stepeni. Ukoliko temperatura padne ispod 10 stepeni može doći do oštećenja biljaka i njihovog propadanja.

Što se tiče prihrane, ona zavisi od toga kakvo je zemljište, što se utvrđuje analizom zemlje pre sadnje. Generalno, batatu treba manje azota, a više kalijuma. Tokom vegetacije je potrebno nekoliko puta da se prihrani. Kao organsko đubrivo može se koristiti mešavina gaveza (kalijum) i koprive (azot). Pravi se tečno đubrivo koje se razređuje vodom i sa time se biljke polivaju. Ukoliko se koristi NPK đubrivo, najbolje je koristiti 7:14:21.

Štetočine i zaštita

Štetočine koje napadaju batat su najčešče larve skočibube – žičnjaci. One su valjkastog, izduženog oblika, žute boje i podsećaju na komad žice, pa su po tome dobile naziv. Zatim, tu su i larve gundelja, poznatije kao grčice. Njihovo telo je savijeno u polukrug i izgleda kao da je zgrčeno, te su po tome dobile i ime.

Obe štetočine su opasne, jer se u potrazi za hranom kreću kroz zemlju i kada naiđu na koren biljaka izgrizaju ga. Usled oštećenja biljke se suše.

PROČITAJTE I...  Kako se gaji BOB: Jedna od najzdravijih mahunarki

Agrotehničke mere suzbijanja su poštovanje plodoreda, uništavanje korova i biljnih ostataka, te plića obrada zemljišta. Upotreba pesticida se ne preporučuje, zbog osetljivosti korena.

Od gljivičnih infekcija, najčešće se pojavljuje crna trulež čiji su rezultati kružna tamna udubljenja na gomoljima. U tom slučaju zaražene krtole se bacaju. Takođe, javlja se uvenuće i trulež stabljike, kao posledica povreda od strane insekata ili nepravilnim đubrenjem.

Vađenje batata iz zemlje

Batatu je potrebno 100-130 dana da sazri, te se vadi od avgusta do oktobra.Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi kada se loza preseče. Preporuka je da se nadzemni deo pokosi nekoliko dana pre vađenja, jer će na taj način krtole da dobiju jaču pokožicu. Kako koren prodire duboko u zemlju, potrebno je malo dublje kopati nego kada se vadi običan krompir. Budite pažljivi, jer svako zasecanje nežne kože krtole može da podstakne kvarenje.

batat slatki krompir
Foto: Pixabay

Krtole osušite na suncu nekoliko sati. Nakon toga može da se čuva na oko 15  stepeni, sa vlažnošću vazduha 75-80%. Pravilno osušen i uskladišten slatki krompir može da se čuva i do 7 meseci.

Verovatno niste znali, ali od batata se ne koriste samo krtole, već i mlado lišće. Ono može da se bere i nekoliko puta godišnje. Krtole mogu da se koriste kao glavno jelo ili kao prilog. Mogu da se kuvaju, prže. Od njih može da se pravi slatko, džem ili pekmez, razne vrste pita. Listovi se mogu koristiti kao varivo, poput spanaća ili kao salata.

T.T.

Preuzimanje teksta nije dozvoljeno bez navođenja našeg portala kao linkovanog izvora.

Prethodni tekstMlekara „Dana“ iz Vrbasa prestaje sa radom: Šta će biti sa radnicima?
Sledeći tekstBerba jabuka u Novom Slankamenu u toku– kvalitet bolji nego što su se nadali

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime