U ataru sela Manđelos upoznali smo Branka Ostića na čijim parcelama su tokom poslednje nedelje februara radnici vadili ren. Kako nam je ispričao, nakon saradnja sa jednom nemačkom kompanijom u proizvodnji korišona, ta saradnja je dopunjena proizvodnjom rena. Ovo mu je prva godina, te kako kaže, još uvek skuplja utiske.
“Bio sam zainteresovan za još jednu proizvodnju, najviše zbog sezonskih radnika, kako bi ih zadržao tokom čitave godine. Meni je lakše raditi sa istim ljudima, a njima je obezbeđen posao tokom čitave godine. Radim još i duvan, paradajz i kornišone, tako da posla ima tokom čitave godine.” – kaže Branko.
Ren je posađen na proleće prošle godine na 14 hektara, a da li će se ponovo naći u setvenoj strukturi našeg domaćina i na kojim površinama, Branko će, kaže, znati tek kada podvuče crtu. Vađenje rena je u toku, korenje deluje zdravo, adekvatne veličine, te za sada sve izgleda zadovoljavajuće, dodaje Branko.
“Kasnile su nam reznice zbog korone, tako da smo sađenje završili krajem maja, inače, sadnja se vrši u proleće, čim to vreme dozvoli. Mi smo kasnili skoro dva meseca, zato ga ovako kasno i vadimo.” – priča nam naš sagovornik.
“KOROV” KOJI JE ITEKAKO ZAHTEVAN
Ren je zahtevna biljka, iako ga mnogi nazivaju korovom, međutim, zahteva puno pažnje i puno ruku za rad.
“Mesec dana nakon sadnje skidaju se zaperci, bukvalno se svaki koren otkopa, skine zaperak, vraća se u zemlju, sve se to radi ručno. Nemci traže samo prvu klasu, dužine 25 centimetara, 2 centimetra debljine, pravilnog oblika. Važna je prihrana, mi radimo preciznu poljoprivredu, neophodno je navodnjavanje, kako biste imali dobar prinos, Morate ga i okopati dva puta godišnje, zbog korova, tako da vam treba zaista puno radne snage.” – ističe Branko.
Pažnja se mora naravno posvetiti i zaštiti od bolesti kao i od štetočina, međutim, Branku su ruke bile dosta vezane, jer je morao da poštuje standarde Evropske unije, i da strogo vodi računa čime će tretirati ren, tačnije, smeo je da koristi samo preparate sa spiska koji je dobio od partnera iz Nemačke.
“Uglavnom radimo sa kontaktnim preparatim koji deluju trenutno. Desi se da poprskate, pa sutradan kao da niste ništa radili. Zato je neophodno obilaženje, kao u repi kada obilazite zbog pipe, dežutni ste 24 sata. Tako da je ren zahtevan.” – dodaje naš domaćin.
SIGURAN PLASMAN
Što se tiče vađenja rena, neophodno je dosta radne snage, a za ovu namenu Branku su napravili i ove specijalne prikolice u koje radnici ubacuju ren, a nakon vađenja, kako kaže naš sagovornik, posao tek sledi.
“I pored mašina neophodan je veliki broj radnika. Mašine rade samo 20-30%, samo grube radove. Prikolice smo nabavili da budu niže, radili smo sa nekim drugim, ali su nam bile visoke. Radnik vadi ren i ubacuje u prikolice, a ove reznice na korenu se moraju sačuvati, to su nam reznice za sledeću godinu, zato smo napravili ove niže prikolice kako se koren ne bi oštetio.” – kaće Branko.
Sa njive ren odlazi na pranje i čišćenje, selektiranje po klasama, skaldišti se u hladnjače, pakuje, pa pravac Nemačka. Branko je zadovoljan partnerima iz Nemačke koji su nadgledali čitavu proizvodnju, a ono što je pozitivno u ovoj priči jeste siguran plasman, na vama je da proizvedete traženi kvalitet, a onda ni prodaja nije problem, ističe naš sagovornik.
