Ren ima relativno skromne potrebe, te je jedna od biljnih vrsta koja se može vrlo efikasno gajiti u udruženoj sadnji. Jedan od primera iz prakse je uzgoj jesenjeg rena s ozimom pšenicom.
Sadnja rena se može obaviti u jesen ili u proleće. Preporučuje se jesenja sadnja (oktobar-novembar), jer se biljke bolje ukorene i bolje iskoriste padavine.
Jedna od dobrih praksi je gajenje domaćeg rena s ozimom pšenicom. U tom slučaju sadi se u oktobru, bez formiranja bankova, pa se zatim seje pšenica. Tokom narednog perioda, dok pšenica raste i razvija se, ren se ukorenjava, formirajući samo lisnu rozetu na površini zemlje. Nakon žetve pšenice, lisna rozeta rena ostaje neoštećena, a ren ubrzano nastavlja da raste. Važno je znati da je upotreba herbicida u ovom slučaju ograničena, a da pacela treba da bude bez korova, te je ova udružena sadnja pogodna za organski uzgoj.
Sadnice se pripremaju u godini sadnje i mogu biti reznice od slabije razvijenih korenova iz prošlogodišnjeg zasada ili od korenovih glava koje su posađene u proleće. Naime, iz svake korenove glave se može razviti nekoliko korenova koji se tokom jeseni pripremaju za sadnju.
Poželjna dužina reznice je oko 20 cm . Donji deo se zaseca ukoso, a gornji pod pravim uglom, kako bi se izbegla sadnja naopako. Za jedan hektar je potrebno oko 60-90 hiljada reznica. Poljoprivrednici koji se bave uzgojem rena kažu da sa plasmanom nemaju problem, o čemu svedoči i proizvođač rena u selu Glušci.
Referenca: PSSS
Ljiljana Vuksanović savetodavac za ratarstvo u PSSS Kragujevac
