Ren (hren) je višegodišnja povrtna kultura koja se prevashodno gaji zbog svog korena ljutikastog ukusa. Pored korena, od kojeg se pravi nezaobilazan začin za mnoga jela od mesa, i lišće rena je jestivo kada je mlado. Ren je lekovit, zahvalna i isplativa povrtarska kultura za uzgoj, a mi vam donosimo kompletan vodič kako uspešno da ga gajite.
Ren (hren) spada u perenu iz porodice kupusnjača koja se razmnožava vegetativno iz korena i može biti veoma invazivna, što nije uopšte loše ako je komercijalno gajite. Može se saditi u proleće ili u jesen. Ukoliko se sadi u proleće iz korenovih reznica u zemlju ili (ređe) kao rasad, dospeva za berbu početkom jeseni. Kratko ćemo se osvrnuti na njegova lekovita svojstva.
Ren (hren) i lekovitost
Ren (hren) je prebogat vitaminom C, tačnije sadrži više od 100 miligrama u 100g svežeg korena, a pored toga sadrži i kalijum, morozin, sinigrin, glikoz, itd.
Najčešće se preporučuje za čišćenje krvi, za znojenje i izbacivanje urina. U narodu je poznat kao lek protiv bolesti pluća, reume, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva. Odlično se pokazao i kao stimulator organa za varenje. Kao lek može se koristiti u vidu sirupa, kuvan u vodi ili belom vinu, kao čaj ili uz kisela jela. Važno je ne preterivati sa konzumacijom, jer može da izazove dijareju.
Uslovi za gajenje rena
Budući da ren razvija dubok korenov sistem, dobra priprema zemljišta je od presudne važnosti za sadnju ove kulture. Dobrim uslovima za sadnju doprineće i dodavanje organske materije u zemljište. Zemljište na kojem ova biljka najbolje uspeva trebalo bi da bude blago kisele strukture, 6-7,5 pH, propusno i mekano, a sa dosta humusa proizvešće i najbolji jestivi koren.
Što se zahteva za svetlošću u uzgoju rena tiče, treba imati na umu da je ova kultura trpeljiva prema različitim nivoima izloženosti suncu.
Sadnja rena
Sadi se u zemlju iz dela korena debljine prsta i dužine između 20-30 cm. Prethodno se iskopaju rupe 15-20 cm dubine i još 25 cm po strani. Jedan koren se sadi po jednoj iskopanoj rupi, tako što se kruna ili veći deo korena postavi pod uglom od 45 stepeni prema površini zemlje dok se manji deo korena postavlja u dubinu rupe. Potom se rupa zatrpa slojem zemlje debljine 5-10 cm, tako da se pokrije kruna a sadnica se zatim dobro zalije vodom.
Kako bi se umesto više malih korenova dobio jedan veliki, potrebno je malo eksperimentisanja i pokušaj uzgoja rena kao jednogodišnje biljke. Naime, budući da koren iz prve godine rasta biljke obično bude i najljući, ovaj metod može dati dobre rezultate.
Potrebno je u proleće posaditi ren na prethodno dobro pripremljenim gredicama zemlje, obilno nađubrenim organskim đubrivom, i kada biljka bude počela da pušta izdanke, odabrati svega jedan ili dva koji će nastaviti da rastu, s obzirom na to da svaki izdanak stvara zaseban koren i nepotrebno iscrpljuje biljku. Na ovaj način, dobiće se jedan veći koren umesto nekolicine sitnijih.
Potrebe za vodom i prihranom
Ren (hren), za dobar rast i razvoj, ne zahteva previše navodnjavanja, mada će se koren bolje razviti u uslovima vlažnog zemljišta nego ako usled nedovoljnog zalivanja, očvrsne i postane drvenast. Sa druge strane, ren zahteva nešto hladnije vreme za dobar razvoj i to dnevne temperature u rasponu od 8-23 C.
Ren treba đubriti kompostiranim đubrivima ili mineralnim u formulaciji 10-10-10 i to na svakih 3-4 nedelje. Ukoliko vas interesuju iskustva u uzgoju rena obavezno pročitajte članak proizvodnja rena u selu Glušci.
Vađenje rena iz zemlje
Ren (hren) koji je posađen na proleće vadi se iz zemlje tokom oktobra i novembra meseca i to najbolje nakon što prođe prvi jesenji mraz. Koren rena se vadi tako što se kopa oko osnove biljke i iz zemlje podigne najveći, odnosno centralni koren, kao i koliko je god moguće sporednih korenčića.
Ukoliko se ren (hren) gaji kao višegodišnja biljka, delovi korena se pri vađenju ostave u zemlji i biljka će nastaviti da se razmnožava, i to tako da što više komada korena ostane u zemlji to će više biljaka biti sledeće sezone. Vađenje čitave biljke iz zemlje na kraju sezone, uvek je bolje rešenje, jer je ren invazivna kultura.
Štetočine
Malo je štetočina koje mogu ugroziti koren rena, ali je nešto veći broj njih koji mogu naškoditi lišću, poput biljnih vaši, smotavaca, moljaca, uz napomenu da je biljne vaši moguće ukloniti i prostim spiranjem vodom sa lišća.
Saksijski uzgoj rena
Kako ren ima tendenciju da se nekontrolisano širi baštom, opciju gajenja ove kulture kontejnerski takođe treba uzeti u razmatranje. Kod ovakvog vida uzgoja, potrebna je saksija odgovarajuće dubine, ne manje od 75 cm. Biljka se sadi na isti način kao i u zemlju s tim da je kod kontejnerskog uzgoja potrebno češće zalivanje i đubrenje.
Važna napomena: Primena biljaka kao lek je informativnog karaktera. Ukoliko imate zdravstvenih problema obavezno se prvo konsultujte sa svojim lekarom.
Preuzimanje teksta je dozvoljeno samo uz navođenje našeg portala kao linkovanog izvora.
