U mačvanskom selu Glušci, mladi poljoprivrednik Miloš Savić je pre nekoliko godina počeo sa proizvodnjom rena i tome se ozbiljno posvetio. On je uvideo da postoji potražnja i tržište za ren, te je rešio da proba i kako kaže nije se pokajao. Miloš ističe da je bukvalno svaka godina priča za sebe, te može slobodno da kaže da je proizvodnja rena za njega još uvek jedna nepoznanica, uprkos petogodišnjem iskustvu.
“Video sam da potražnja postoji, a da je cena dobra. Pričali su da je to običan korov, a na ovom korovu mogu da zaradim. Počeo sam da ga proizvodim pre pet godina. Nije baš korov, ovo je biljka koja je dosta nepoznata. Još učimo. Ove godine imamo oko 2.5 hektara.” – kaže Miloš.
Da spomenemo i sam proces proizvodnje. Ljudi kažu da renu ne odgovaraju meseci koji u svom nazivu nemaju slovo R, te je onda on zaista zimska biljka. Vrlo se lako razmnožava, jednogodišnjim izdancima rizoma, pa je veoma teško kasnije rešiti ga se. Od svakog korena, razviju se do tri izdanka za reprodukciju, dodaje naš sagovornik, te kod njega možete kupiti i ren za sadnju.
“On se sadi na jesen, ili na proleće. Vadimo ga sredinom oktobra, može da se vadi do proleća. Dok ne krene nova vegetacija. Nikada ga ne možete izvaditi sto posto, uvek ostane neka žilica. Kažu da ga se teško rešiti, to jeste, ali ja to ni ne želim.” – dodaje naš domaćin.
NAJVEĆI PROBLEM U PROIZVODNJI JESU KOROVI
Iziskuje ren dosta posla, jer su korovi ono što predstavlja najveći problem, ističe Miloš.
“Najveći izazovi u ovoj proizvodnji su korovi, širokolisni. Ne postoji nikakav preparat za suzbijanje. Kada korovi krenu, reagovati se mora. Mi smo to kopali, ali ovog proleća kada je bilo puno kiša, to je bilo nemoguće. Jednu njivu sam bukvalno pokosio. Ren je ponovo krenuo, nema problema. Međutim, kažu da kada ga pokositi nema lišća, ne može primati hranljive materije, ne znam, opet kaže, jedna nepoznanica je ren.” – kaže Miloš.
Ren koren pravi od avgusta, pa do novembra kada je i spreman za vađenje. Što se prinosa tiče, Miloš ima od 4 do 6 tona po hektaru, plus 1,5 tona izdanaka za dalju proizvodnju.
“Mi njega izoravamo plugom, ali u zemlji ostane oko 30% što ne može plug da izbaci. Postoje te vadilie, ali su slabe, razmišljam da uzmem jednu pa da je ojačam. Ovde je zemlja dosta tvrda.” – ističe Miloš.
TRŽIŠTE ITEKAKO POSTOJI
Sa plasmanom naš domaćin nema problema, svu količinu vrlo lako proda, njegova obaveza je samo da skine lišće i izdanke koje posebno prodaje.
U svemu ovome Miloš vidi perspektivu te je sledeća faza sopstvena prerada. Za sada ne razmišlja o povećanju proizvodnje, sve dok ne reši pitanje vađenja rena iz zemlje. Ono što mu je takođe bio problem jeste činjenica da prilikom predaje dokumentacije za bilo koji podsticaj, ren nije prepoznat kao biljka, jednostavno nisu znali da mu kažu u koju grupu bi ga svrtstali, te se nada da će dogodine i tu prepreku uspešno prevazići.
