Prva vodenica u selu Ključ, koje pripada opštini Mionica, bila je podignuta još davne 1886. godine. Njen rad bio je prekunut 90-tih godina, jer nije bilo nikoga ko bi u njoj mleo brašno, da bi godinama kasnije ta ista vodenica bila obnovljena i danas radila punim kapacitetom. Vodenica pod nazivom „ Dren“ simbol je za mnogo toga, za deo tradicije, nacionalne i kulturne baštine, za zdravu hranu, ali i za značajan istorijski deo koji daje poseban pečat tradiciji Srbije.
Vodenicu pokreću 2 kola koja rade i bez prestanka melju, za 10-12 sati rada samelje se preko 500 kilograma raznog brašna. Kukuruzno i pšenično integralno brašno samleveno u vodenici vraća se sve više u ishranu, kao svojevrsni vid zdrave hrane. Naš sagovornik kaže da je počeo da radi kao vodeničar kada je otišao u penziju, ali je ceo život imao kontakt sa vodenicom. Vodeničarska proizvodnja brašna uglavnom se ranije prenosila sa kolena na koleno. Na žalost, danas je malo ljudi posvećeno očuvanju starog vodeničarskog zanata, jer su savremene tehnologije na svim poljima zauzele prvo mesto, pa ovakvi poslovi polako padaju u zaborav i predstavljaju pravi raritet u savremenom društvu.
Vodenice koje rade najznačajnije su tekovine prošlosti i specifičan su deo istorjie, koja nam danas svedoči o tome koliko su nekada vodenice bile dragocene, jer je njihov rad značio da će biti hleba i da neće biti gladi. U obnovi i razvoju seoskog turizma, vodenice mogu imati veliki potencijal koji bi privukao brojne turiste kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. Jedan takav primer je i Kumova vodenica. Pre obnove vodenica je bila za pola metara niža, a brvna su bila dotrajala i pred urušavanjem. Milovan je zadužen da vodenica bude u ispravnom tehničkom stanju tokom cele godine.
Brašno ispod kamena sve traženije
Sve veća orijentisanost na zdrav način života i ishranu, daje brojne prednosti, na tržištu, brašnu koje izađe ispod ovog kamena. Tim pre, što je kukuruzno brašno odlična zamena u ishrani za osobe koje su alergične na gluten. Uz odgovarajuće sertifikate, vodeničari bi svoje proizvode mogli da plasiraju i na inostrana tržišta.
Milovan ističe da se prilikom dovođenja vodenice u stanje tehničke ispravnosti moralo preurediti i korito reke kako bi vodenica bila u funkciji. Održavanje nije lak zadatak i neophodno je voditi računa o kamenju i samom točku koji pokreće ceo proces.
Podešavanjem kamena dobija se željena krupnoća zrna u zavisnosti da li se brašno melje za hleb, proju, palentu, griz ili cicvaru i koja je mekoća brašna potrebna. Brašno dobijeno na ovakav način je mnogo zdravije od industrijskog brašna, jer tokom rada nema sagorevanja i brašno izlazi hladno ispod kamena, što mu daje na kvalitetu.
Vodeničari kao živi spomenici istorije od zaborava čuvaju tradionalne vrednosti života na selu i podsećaju da savremeni tempo života može malo da se uspori i uz huk vodenice čuje i neki drugi ritam koji ne pripada gradu i savremenom načinu života.
Sagovornik: Milovan Tešić- vodeničar, selo Ključ
