Spelta, kripnik ili pir je žitarica koja je pre više hiljada godina doneta iz Azije u Evropu. Brašno ali i brojni drugi proizvodi od nje, postali su veoma popularni poslednjih godina, prvenstveno zbog njenih nutritivnih vrednosti i hranljivih materija.
U prvim danima jula, po završetku vršidbe, potražili smo začetnike, a sada već i veterane u toj proizvodnji u Srbiji, bračni par Jevtić, Ratka i Duška iz Bačkog Gradišta, koji su podelili sa nama svoja pionirska iskustva ali smo popričali i o njihovim ambicioznim planovima u budućnosti. Počeli su, kažu, iz radoznalosti ali i želje da se hrane zdravije, još dok su živeli i radili u Austriji, da bi im, vremenom, to postao glavni izvor prihoda.
Veliki povratak zaboravljenih žitarica na srpske trpeze
Spelta im je, nastavlja Ratka, promenila poljoprivredne planove ali i domaći jelovnik. A od 2008. godine, postali su sinonim za uzgoj te drevne čarobne žitarice na ovim prostorima.
Nakon što su na tadašnjoj etno manifestaciji u Bečeju, njihovi proizvodi od spelte pobrali sve simpatije posetilaca, a isto se ubrzo ponovilo i u Novom Sadu, sve postojeće dileme oko nastavka proizvodnje nestale su.
Za proteklih 10 godina bavljenja tom proizvodnjom imali su, kažu, i uspone i padove ali nijednog trenutka nisu posustajali, naprotiv. Poslovi i obaveze podeljeni su na „na ravne časti“. Duška više viđaju komšije paori na njivi, dok je Ratka više u pogonima sa radnicima.
Svaki početak je težak
Imajući u vidu činjenicu da ni Ratka ni Duško nisu imali dodirnih tačaka sa poljoprivrednom proizvodnjom, početak im nije bio „posut ružama“. Ona je korespondent, on elektrotehničar. Zajednički imenitelj im je želja za napredovanjem, koja ih je i održala sve ove godine na domaćem tržištu. Bez prijatelja, koji im uslužno poseje i obrađuje zemlju, ne bi mogli maksimalno da se posvete i preradi koju od samog početka imaju.
„Nirvana“, „Eko 10“ i još neke švajcarske sorte spelte, kojima, kako u šali dodaje Dušan, ne znaju ime ali znaju da daje odlične prinose, dominiraju na njihovim parcelama u Bačkom Gradištu.
Sve proizvedene količine lageruju se u skladištu kapaciteta oko 900 kvadratnih metara i nikada se, do sada, nije desilo da nemaju dovoljno količina kvalitetnog zrna za prodaju ili preradu. Lako ju je posejati ali ne i obraditi za konzumaciju, dodaje Ratka, koja je zadužena za tehnološke procese obrade te žitarice.
Široka paleta proizvoda od spelte
Jeftići proizvode brašno, griz, testenine, mekinje i pahuljice od spelte i sve to čini bazu njihove proizvodnje. A svoju ponudu, odnedavno su obogatili i endemičnim žitaricama, kao što su Dicocum (Emmer) i Korasan (Kamut), od kojih proizvode brašno od sva tri zrna i od crvenog kukuruza. Semena ovih specifičnih žitarica nabavljali su, kako nam je rekao Duško Jevtić, osim u Austriji, u Nemačkoj i Grčkoj.
Mušterija Jeftići imaju širom Srbije i njihov broj je iz dana u dan sve veći. Gotovo da i nema prodavnice zdrave hrane u Srbiji, Crnoj Gori ali i Torontu u kojoj se ne mogu naći njihovi proizvodi. Paralelno rastu i ponos i zadovoljstvo ovog bačkog bračnog para jer su, radeći na usavršavanju svoje proizvodnje, uspeli i mnoge druge da podstaknu na bavljenje proizvodnjom starih, etno žitarica i sve njih, kako napominju, smatraju zdravom konkurencijom.
Kako ponosno ističu Ratka i Duško, uskoro im stiže i stručna pomoć sina, budućeg diplomiranog inženjera tehnologije, koji će, vaspitavan da voli i ceni plodove zemlje, pomoći roditeljima da i ubuduće, sa jednakim uspehom, rade na proširenju znanja, očuvaju svog ali i zdravlja svih konzumenata njihovih proizvoda, koji umeju da prepoznaju pravi kvalitet.
Opširnije pogledati u prilogu.
