Lukino Selo – nekada najuspešnije povrtarsko selo u Srednjem Banatu. Proizvodnja krompira je jedna od tih. Danas je samo na listi jednog od najstarijih naselja u tom delu Srbije. Iz dana u dan, napuštaju ga porodice koje su decenijama nastanjivale te prostore. Retki su oni meštani, naročito mlađi, koji su odlučili da ostanu na porodičnom imanju i nastave proizvodnju svojih predaka.
Oskar Sarvak, 25-ogodišnji mladić, kaže da ne bi mogao da zamisli sebe da radi u nekom od engleskih restorana ili nemačkih bolnica kao pomoćni radnik. Želja mu je da se bavi povrtarstvom i da mu to bude životni poziv. Proizvodi paradajz u susednoj Mužlji. Međutim proizvodnja krompira mu je omiljena. Posejao ga je na 27 jutara zemlje, koju je njegova porodica uzela u zakup, pre šest godina, od domaćina koji danas žive u inostranstvu.
Oskar kaže da ih je iskustvo naučilo da je glavni preduslov za ekonomičnu i rentabilnu proizvodnju krompira upotreba pravog semenskog krompira. Kako navodi, veliki broj njegovih kolega proizvođača, čak ni uz kvalitetnu agrotehniku, nema visoke prinose ako se ne koristi kvalitetno seme.
Udruženje ‚‚Carska bašta‚‚ – siguran partner povrtara
Na njihovim parcelama posejane su uglavnom mađarske, nemačke i holandske sorte krompira od kojih su najzastupljenije “Arizona”, ”Balatonska ruža” i “Esme”.
Sa prvim prolećnim danima obavio je sve neophodne radove, od setve, preko bankiranja do zaštite i navodnjavanja. Preostaje mu, kaže, da krtole stasaju za berbu i da ih predaju u lokalno povrtarsko udruženje “Carska bašta”, koje je ime dobilo po uzoru na obližnji specijalni rezervat prirode Carsku baru.
Zaštita od raznih bolesti i štetočina, pre svega plamenjače i krompirove zlatice, veoma je važna. Poučeni dosadašnjim iskustvom, preventivno tretiraju tu kulturu, kako bi uspeli blagovremeno da odreaguju. U protivnom, postoji rizik da im to ugrozi proizvodnju.
Proizvodnja krompira je, dodaje Sarvak, veoma zahtevna i ne sme se preskočiti nijedan korak. Sa 27 jutara zemlje, uspe ovaj vredni povrtar da ubere bezmalo 200 tona, pretežno belog krompira. Celokupnu proizvodnju, kako je u šali rekao “ od njive do trpeze“, od ranih jutarnjih sati vodi sam.
Ovdašnji proizvođači krompira, ali i drugih povrtarskih kultura, još uvek nemaju, kako nam je rekao Oskar, tu snagu i kapacitete da bi se pojavili na inostranom tržištu. Zadovoljan je Oskar svojom trenutnom pozicijom i ostvarenim uspehom na tržištu. Postepeno će, kaže, uvoditi i neke novine u svoju proizvodnju, po savetu Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu. Želja mu je da istraje u svojim proizvodnjama ali i da osnuje porodicu i da, makar na taj način doprinese smanjenju negativnog trenda odumiranja vojvođanskih sela.
Opširnije pogledati u prilogu.
