Mačvansko selo Ravnje koje pripada opštini Sremska Mitrovica ali se meštani smatraju Mačvanima, poslednjih godina prepoznatljivo je po sve kvalitetnijoj proizvodnji paprike na otvorenom. Milan Bučić jedan je od preko 20 proizvođača iz ovog kraja koji je nedavno osnovao i udruženje paprikara sa velikim planovima za budućnost, a prevenstveno unapređenje proizvodnje koja u njegovoj porodici datira još od posle II svetskog rata.
Nakon prebacivanja sa tradicionalnog na sistem navodnjavanja kap po kap povrtari ovog kraja, kaže Milan, kao i njegova porodica, počeli su da uvećavaju svoje površine pod paprikom. U tri sela, jedno do drugog, uključujući i Ravnje, naš domaćin kaže da se pod paprikom trenutno nalazi oko 300 hektara i svi proizvođači mahom se opredeljuju za proizvodnju na otvorenom. Upravo zbog relativno loše prošle godine za papriku u tom kraju proizvođači su na kraju sezone rešili da se udruže i probaju tim putem da unaprede svoje proizvodnje i postanu konkurentniji i vidljiviji na tržištu.
„Prvi cilj je bio da unapredimo našu tehnologiju time što smo konkurisali u Ruralnom razvoju Sremska Mitrovica za unapređenje tipa kupovine mašine koja pravi banke, razvlači foliju, stavlja sistem kap po kap, baca dve, tri vrste đubriva; te mašine su svake godine sve bolje i bolje i onda smo i mi hteli da probamo da uzmemo tu mašinu i da pokušamo da radimo i da vidimo kako će se to pokazati.“
Ove godine udruženi proizvođači nakon uredne analize zemljišta bili su obazrivi po pitanju proizvodnje, od sadnje paprike do njenog branja ove jeseni, kaže naš domaćin i rezultati nisu izostali.
„Od sadnje paprike treba uraditi sve kako treba, ove godine smo koristili supstrate, izbacili smo naše tople leje, koristili smo supstrate od samog starta da bi izbegli bolesti i sve to, jer kada odgajiš dobar i zdrav rasad i izneseš na njivu, to ti je veći deo posla odrađen.“
Kada su planovi za budućnost po pitanju proizvodnje paprike ovih Mačvana u pitanju, porodične proizvodnje su uglavnom preuzeli mladi proizvođači pa u tom duhu došle su i ambicije do toga šta bi moglo drugačije, ideje o udruživanju i na kraju možda i izvoz i sertifikovanje i prerada proizvoda.
„Sad smo preko Udruženja stupili u kontakt sa ljudima iz Hrvatske i nadamo se da ćemo sledeće godine preći u zadrugu da bi mogli da izvozimo i da jednog dana imamo svoju etiketu udruženja da pravimo ajvar, da se ovde uvede prerađivačka industrija, što bi i trebalo da se uradi jer jednostavno u ova tri mesta ima preko 300 hektara paprike.“
Još jednom se pokazalo da bez obzira na to koliko teška godina bila svaka kultura i biljka koja se gaji zahteva stalan nadzor i negu, od početka do kraja sezone, tek tada ona će znati da se izbori i sa vremenom i da na kraju itekako vrati rodom, čak i kada ostali podbace.
Opširnije pogledati u prilogu.
