Da će ovo, kada se podvuče crta, po svemu sudeći biti i najteža godina za stočare u Srbiji sve je izvesnije. Već na polovini sušnog leta mnogi od njih su počeli da razmišljaju o smanjenju broja grla. Milovan Milovanov iz Kikinde jedan je od njih. Danas zajedno sa suprugom, ali i skoro ceo svoj život, trudi se da nastavi svoju porodičnu poljoprivrednu proizvodnju. Milovan ima farmu krava i proizvodnju mleka u srcu banatske varošice.
Milovan sebe ne smatra velikim proizvođačem već, poput većine, trudi se da opstane na tržištu. Bavi se mlečnim govedarstvom i mleko predaju svakodnevno mlekari. Uvek imaju tridesetak grla. Međutim, bez obzira na to kakva godina bila, svaki dan moraju ih nahraniti – i tu dolazimo do ove godine. Naš domaćin kaže da će ovo biti prva godina kada će, malte ne, morati sam svoj kukuruz da kupuje.
Neretko se može čuti da su ratari u pojedinim delovima Banata ove godine ostali gotovo bez roda. Kada su oni koji se pri tom bave stočarstvom u pitanju, zanimalo nas je kako će se nositi sa ovakvim gubicima u pripremi za sledeću godinu.
Troškova nikad više a situacija nikad teža
I na žalost nisu to jedini problemi koji muče stočare. Milovan kaže da je primetio i da litraža kod muznih krava opada nakon uvođenja sve češćih vakcinacija.
Pored vakcinacija jako veliki trošak, kaže naš domaćin, iziskuje i takozvana „šinterska služba“. Nekoliko desetina hiljada dinara moraju proizvođači izdvojiti ukoliko im ugine govedo. I kao da nije dovoljno što se pretrpi šteta, i ostane se bez grla, već se i državi mora platiti za njegovo uklanjanje. Šteta je višestruka, a ukoliko neko ostane bez više grla u toku godine – tu tek nastaju problemi. Zato Milovan smatra da bi država tu trebala da se uključi i podnese i ona neki trošak i olakša ionako lošu situaciju u stočarstvu.
Milovan Milovanov iz Kikinde jedan je od sigurno velikog broja stočara koji će ovu godinu završiti smanjenjem broja svojih grla. Druge računice nema, i pamtiti je baš po tome – katastrofi!
Opširnije pogledati u prilogu.
