U selu Gložan nadomak Novog Sada, nekada se svaka kuća bavila poljoprivredom makar za svoje potrebe. I to gotovo svakom granom poljoprivrede, od ratarstva do stočarstva. Danas se još uvek ne odustaje od ratarstva i povrtarstva, ako je bar suditi po aktivnim proizvođačima. Miroslav Kudron jedan je od njih. Dugogodišnji ratar i proizvođač povrtarskih kultura koji kaže da oni koji ne žele da odustanu od tradicionalne i uglavnom porodične poljoprivrede, poslednjih godina se i udružuju ne bi li nastavili i unapredili svoju proizvodnju. Ipak, teške su godine za njima.
Od ratarskih kultura, Miroslav ne odustaje ni od kukuruza ni od soje, a pšenicu je i ove godine sejao zbog plodoreda. Kada je povrtarstvo u pitanju, u nedostatku grejnih sistema u plastenicima, opredelio se samo za letnju proizvodnju krompira, luka i paprike koja, čak i kao takva, u današnjoj Vojvodini, nadomešćuje troškove sve težih godina u ratarstvu.
Zaista tešku godinu pretrpeli su i svi proizvođači ovog kraja. Na ratarskim kulturama štete idu od 50 odsto pa na više, a kada je povrtarstvo u pitanju, ni Milanova paprika nije bolje prošla. I pored zalivnog sistema i sve pažnje koju je dobijala, 50 odsto ove kulture pretrpelo je ožegotine i ostalo neupotrebljivo.
Zbog problematike održavanja atarskih puteva ovog sela, Miroslav je pre nešto više od decenije bio među osnivačima Udruženja poljoprivrednika „Gložan“, koje je pre tri godine dovelo i do osnivanja Zadruge. Pod okriljem ovih formi, poljoprivrednici ovog kraja imaju dosta mogućnosti poput organizovanja povrtarskih i sličnih poljoprivrednih manifestacija na kojima se proizvođači predstavljaju i uvezuju, do stlnih edukacija koje su za bilo kakvo napredovanje neophodne. Ono na šta je ponosan poslednjih godina je to što se sve više mladih proizvođača priključuje Udruženju, te im je nedavno i rukovodstvo istog prepušteno. Prednosti udruživanja kod nas, ogledaju se uglavnom u zajedničkim manifestacijama i nastupima na istim, kao i u odloženoj kupovini repromaterijala. Jer još uvek fali dosta regulative kako bi se moglo govoriti o instituciji.
Poučeni decenijskim iskustvom iz rada Udruženja, Gložanci povrtari su pre tri godine oformili i Zadrugu „Seoska bašta“. Nakon tri godine rada i plasmana proizvoda međutim, Miroslav kaže da nije sve baš tako kako zvuči negde na papiru. Plasman nije zagarantovan kao što se veruje, te ovi zadrugari imaju nekoliko loših iskustava sa izvozom povrća u Slovačku. Ništa nije potpuno izgubljeno, ali nije bilo ni po dogovoru. E tu nedostaje država koja će instituciju zadruge i da podrži i da zaštiti, smatra naš domaćin.
On i dalje stoji pri tome da je udruživanje dobra stvar za proizvđače i budućnost poljoprivrede u Srbiji. Ipak, nedostaju regulative i institucije koje će instituciju zadruge i usmeravati. Do tada, svako ostaje najviše usmeren na svoju proizvodnju i želju da uskoro bude bolje.
