ZATVARANJE BRAZDE KAO NEIZOSTAVNA AGROTEHNIČKA MERA
U ataru sela Čelarevo sreli smo se sa mladim poljoprivrednikom iz Bačke Palanke, Milanom Jovickim. On je krenuo zatvaranje brazde na svojim parcelama kako bi sačuvao ovo malo vlage u zemljištu.
“Bojim se suše i sve radim kao da će biti sušna godina. Evo i sad radimo zatvaranje brazde kako bi sačuvao vlagu, jer za sad je suša, a ne znamo kakva će godina biti. To moramo raditi, jer voda lako ispari, ne sme oranje predugo biti otvoreno. Zimskih zaliha vlage nema, evo i danas je veoma vetrovito, za čas se zemlja isuši.” – kaže Milan Jovicki iz Bačke Palanke.
A setvena struktura našeg domaćina se neće mnogo razlikovati od prošlogodišnje, osim što je povećao površine pod pšenicom. Plodored poštuje, te ove godine neće sejati suncokret, jer nema slobodnih parcela. Od jarih useva biće kukuruz i soja. Ozimi usevi su u dobrom stanju, a pšenicu je već jednom prihranio tokom januara meseca.
“Na pšenici ide još jedna prihrana sa AN-om ili KAN-om, u zavisnosti od kiselosti zemljišta. Dao sam već 60%, ostaje još 40%, to ću uraditi početko marta. Obišao sma pšenicu i već se vidi da je krenula vegetacija. Praktično zime i mirovanja nije ni bilo. Radio sam N metodu. Bio sam skeptik, ali se pokazalo kao veoma dobro, po njoj sam prihranjivao. Nije skupa metoda, ali smislena jeste.” – dodaje Milan.
OSIGURAVANJE USEVA
Kroz razgovor smo se osvrnuli i na prošlu godinu koja za poljoprivrednike iz okoline Bačke Palanke nije bila tako uspešna zbog jakog grada koji ih je pogodio. Sve Milanove parcele su bile zahvaćene nevremenom, te je na svakoj imao minimum 50% umanjen prinos.
“Sva sreća pa sam ja sve osigurao. Procenitelji su izašli na vreme, realno su procenili štetu. Osiguranje koje nama država vraća u iznosu od 40% i ja na količinu dobijem 20%, znači meni država vrati 60%, tako da se ja ne bih sa tim kockao.” – objašnjava naš domaćin.
Milan radi oko 120 jutara zemlje, što svoje što u zakupu, a ove godine je i povećao površine, jer kako kaže u ratarstvu sa ovako niskim otkupnim cenama se mora ići na količinu. Ono što ga očekuje jeste setva kukuruza i soje. Naš domaćin kaže da praktikuje raniju setvu kukuruza, te će se toga držati i ove godine.
“Radio sam ja neke eksperimente na mojim parcelama, i pokazalo mi se da je uvek bolja ranija setva kukuruza. Uvek prvo posejem kukuruz pa soju. Iako sam soje radio više, sada ću nju smanjiti, a povećati površine pod kukuruzom, jer on bolje podnese stresne godine. Seme je ove godine skuplje za bar 10%, bar ovo koje ja kupujem.” – kaže Milan.
SOJA PODBACILA PROŠLE GODINE
Da spomenemo i soju. Prošlogodišnji rod je podbacio, cena nije bila zadovoljavajuća, inputi su bili veći, te je tako izgledala lanjska proizvodnja ove uljarice. Kada pričamo o inputima, nafta je nešto što odnosi veliki udeo u troškovima proizvodnje, a tu država nema sluha za proizvođače, ističe naš domaćin. Na primer, njemu je danas trebalo oko 150 litara nafte za ovu pripremu zemljišta, a cena je na pumpi bila 170 dinara. Takva je matematika, kaže nam Milan. On nam je ukazao na još jednu problematiku, a to su uslovi za nabavku traktora za mlade poljoprivrednike.
“Ja imam 32 godine i ne ispunjavam uslove za traktor, jer kao imam staro gazdinstvo. Tako da mislim da taj zakon nije baš namenjen svim mladim poljoprivrednicima.” – smatra naš sagovornik.
I još nešto, oni koji su profesionalni poljoprivrednici, koji od toga žive i koji uplaćuju doprinose, apsolutno nemaju nikakve privilegije u odnosu na hobiste, što nije fer, dodaje naš domaćin.
