Savremena proizvodnja lešnika u selu Ralja

0
3418
Agrosaveti - Savremeni zasadi Ralja 07

Imajući u vidu činjenicu da Srbija do 2020-te godine planira da se poveća proizvodnja lešnika sa sadašnjih hiljadu na deset hiljada hektara. Ne čudi podatak da se od pre par godina kod nas udvostručio broj plantaža tog koštunjavog ploda.

Web baner Dekalb Bayer 1120x180 V01

Rukovodeći se upravo time, mlada i ambiciozna Beograđanka, Ana Bošnjak, odlučila je da se oproba u proizvodnji leske. Aplicirala je za podsticajna sredstva od države i konsultovala se sa stručnjacima. Podigla svoje prve zasade na 9 hektara zemlje, primenila punu agrotehniku i sada strpljivo čeka da obere plodove svoga rada. Proizvedeni lešnik, kako kaže, najvećim delom će otkupljivati kompanija „Ferrero Rocher“. Ostale količine, prema njenim saznanjima, moći će bez problema da proda, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Lešnik isplativ tek posle deset godina

Poznato joj je da je gajenje te voćne vrste ekonomski isplativo tek posle 10-tak godina. Međutim, to često zavisi od svih agroekoloških uslova i mera tehnologija gajenja. Boljom i intenzivnijom tehnologijom, kako navodi Ana, učinili su sve da već za 5 godina uspeju da vrate uložena sredstva. Savetuje i druge proizvođače da podignu zasade leske zbog sigurne i dobre cene i plasmana. A iziskuje relativno malo rada i angažovanja oko nje.

Adama Sultan 1120x180

Ova mlada Beograđanka, temeljno je proučila sve detalje oko uzgoja lešnika, kako bi predupredila sve moguće negativne posledice. Rukovodila se svim preporukama stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna i Poljoprivredne stručne službe iz Mladenovca, koji su je savetovali da svoje prve zasade podigne na brdovitijem području, pošto niži tereni ne pogoduju leski, pre svega zbog mogućih mrazeva i magle. Daleko je bolje, nastavlja Ana, izabrati otvorenije i osunčanije položaje koji imaju dobro provetravanje. Od izuzetne važnosti je i rastresito i plodno zemljište. I naravno, godine strpljenja do prvih plodova.

PROČITAJTE I...  Prerađivači traže organske jabuke

Dok čeka lesku, ubira borovnice

Upravo iz tog razloga, Ana je paralelno investirala i u proizvodnju jagodičastog voća: borovnica, crvenih ribizli, kupina i malina. S obzirom na to da je zasad podignut tek u proleće prošle godine, prvim plodovima nada se tek u junu. Ništa nije želela da prepusti slučaju. Od samog početka se, kaže, strogo pridržavala svih preporuka stručnjaka. Na osnovu unapred urađenog projekta, za svako voće pojedinačno, svakodnevno se obavljaju odgovarajuće agrotehničke mere: od prihrane preko fertigacije do zaštite.

Aneri Galenika 1120x185px

Protiv najvećih neprijatelja njihovog zasada jagodičastog voća –  sunca, suše i grada, izborili su  se podizanjem protivgradne zaštite i modernim sistemom za navodnjavanje. Naša sagovornica ističe da je od svih voćnih vrsta koje gaje borovnica najzahtevnija i da su se zbog nje i odlučili na protivgradnu zaštitu od UV zraka i visokih temperatura, koja je, dodaje, prilično skupa ali smatra da na takvim stvarima ne treba štedeti ukoliko želite da sačuvate rod.

U tom smislu, u planu im je, da i malinu i kupinu zaštite tzv. rain kept sistemima, budući da trenutno imaju remontantne sorte, koje se beru u dužem vremenskom periodu, te je veoma važno da one dosegnu predviđenu krupnoću i slatkoću.

PROČITAJTE I...  Proizvodnja malina u Teočinu

Protiv ćudljive prirode će se, kaže Bošnjakova, nekako i izboriti. Veći izazov su joj ljudi, s obzirom na to da, u vreme sezonskih radova, jako teško dolaze do radne snage. I to nije problem samo njihovog kraja.

Ova mlada preduzetnica prati sve savremene trendove i kaže da su nedavno pokrenuli proceduru za dobijanje „Global Gap“ sertifikata. Namera im je da, zbog što sigurnijeg plasmana robe, pre svega na tržište zemalja Evropske unije, u narednom periodu izgrade i hladnjaču ali i da osnuju svoju kooperaciju. Ima neke ponude za izvoz u inostranstvo ali trenutno se bazira na beogradsko tržište, s obzirom na to da će joj ovo biti prva godina berbe. Ove godine očekuje prinos od oko 19 tona i sa puno optimizma kaže da se nada da će se te količine iz godine u godinu povećavati. Ana Bošnjak kaže da će svoju buduću proizvodnju bazirati isključivo na kvalitetu svojih proizvoda ali i njihovom brendiranju.

Opširnije pogledati u prilogu.

Prethodni tekstLaboratorija za patološku fiziologiju
Sledeći tekstSavremena mašina za orezivanje voćnjaka – Agrol

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime