Salaši dominiraju vojvođanskom ravnicom od pamtiveka. Dečački san Željka Zukića da jednog dana ima svoj mali salaš sa svim životinjama koje i spadaju da žive u njemu se ostvario. Sa ponosom kaže da jedva čeka da zanovi broj prasića, živine, konja i da se proširi.
Vremena su se promenila, pored osnovne delatnosti oko stoke, Zukić je napravio i pečenjaru, te meso sa farme plasira u svoj restoran, a zadovoljni ljudi se uvek vraćaju gde je dobra i kvalitetna hrana.
„Od deteta sam voleo zemlju, stoku. Vuklo me uvek. Dedovi moji su držali stoku. Stoke je dosta, bavili smo se i zemljoradnjom. Tako da, geni su čudo. To je sve prešlo na mene i celog života sam voleo da imam salaš i eto, dao je Bog imam svoj salaš, svoju stoku i tako. Danas se radi više, mnogo više. Danas se radi za druge ljude. Krmače se prase, kobile se ždrebe. Tako. Da. To sam celog veka želeo. Na salašu imamo rasne pse, imamo svinja dosta, imamo jaganjaca, kokošaka, konja, imamo dve kobile ždrebe. Pa jednom salašu sve što treba. A salaš je u ekspanziji. Biće više svega toga.“ objašnjava Zukić.
Svinje najviše vole da su na ispustu u kaljugi
Iako se trudio da po poslednjim standardima i u korak sa inovacijama sagradi obore za svinje, Zukić je pristalica starinskog držanja prasadi. Pa osim rešetkastih podova i svih neophodnih inovacija tvrdi da svinje najviše uživaju na ispustu, u kaljugi , rashlađene vodom iz creva.
„Nismo bas jako modernizovani mada imamo i rešetkaste podove i izđubravanje ali smatram da je za krmače najbolje da su na ispustu. Gdje je zemlja, sunce, vazduh, to sve koristimo. Nemamo bolesti. Imaš krmače, dođeš, prebrojiš, prati se koliko ima, ne treba veterinar, ne treba ništa. Tako da su svinje mnogo odpornije. Dosad smo držali te krmače koje su ukrštene sa više rasa. Pre neki dan smo dobili F1 iz Doroslova. Sad ćemo krenuti, tu imamo 30 nazimica. Ja mislim da će dati Bog da to sve bude kako treba. Ako se pokažu dobre, možda ćemo preći na njih . Mada, za sad, ove naše su nam prva liga. A prosto one imaju taj tradicionalan način, ono što i treba svinji blato, kaljužanje i sve. Mi smo naše svinje spasili od vrućine, vodom polivajući, kaljužanje u blatu i nema dakćanja, dobro podnose vrućine. „
Imamo više vrsta prasića. Nekad smo mi radili sve, sad smo se bazirali samo na pečenjeru, prasiće i ništa drugo.
Više od želje
Završio sam poljoprivrednu školu u Futogu, hteo sam da se bavim poljoprivredom, ali moj otac je bio protiv toga. Nismo u to vreme imali puno zemlje, nismo u stvari ništa imali zemlje. I onda je u meni rekao, kako ćete to sve stići. Nismo imali traktore, ništa ali mene je želja vukla i vukla i eto, stekao sam nešto. Kupili smo nešto zemlje, napravili salaš, plastenik, malo se bavimo, lukom, proizvodimo i krompir. Mada nam to sad možda i suvišno, ali to je više od želje.
Ratarstvom se bavi tek toliko da ima za osnovnu ishranu stoke ali kako hranu i dokupljuje, iako ne uziva u ratarskim radovima, planira da sledeće godine pojača proizvodnju. Veliku podršku u poslu ali i vođenju gazdinstva i papirologije ima u naslednici, ćerki Sanji.
„Ratarstvom samo za potrebe ishrane stoke, ali nemamo dovoljno i dokupimo sve što nam fali. Kada govorimo o živini držimo leghorn živinu, jaja su bela, manje holesterola, nosivost je jako dobra, i tako, imamo za naše potrebe, pa čak i da prodamo jaja. 99% da snese svaka ta kokoška dnevno.
Salaši su, zapravo, poljska imanja s kućom i ekonomskim prostorijama, kao što su staje, ambari, čardaci… Reč salaš je mađarskog porekla i znači “smeštaj“. Nastali su u prvoj polovini 19. veka i predstavljali su staništa stočara, a kasnije i ratara. Najveći broj salaša je izgrađen oko 1848. godine, a nakon Drugog svetskog rata, mnogo njih je srušeno. Danas postoji oko stotinak salaša od kojih su brojni adaptirani za boravak turista. U željkovom slučaju, salaš je – salaš, u njemu borave životinje. O tome je maštao kao dečak , a da se snovi ostvaruju pokazuje storija ovog vrednog domaćina.
Pogledajte iskustva drugih koja mogu pomoći i vama!
Facebook Agrosaveti stranica posvećena poljoprivredi i svim informacijama vezanim za nju.
Prati emisiju „U našem ataru“ koja se emituje već 21 godinu.
Svake nedelje donosimo vam sveže informacije o iskustvima poljoprivrednika iz cele Srbije
na youtube kanalu Vertigo produkcije.
