Mladi vinogradar i porodično iskustvo u uzgoju vinove loze

0
418

Predeo Šumadije  sastoji se od 4 vinogorja  od kojih je najveće kragujevačko. Ovaj tradicionalno vinarski kraj, dobio je epitet mesta koje proizvodi jedna od najboljih vina u našoj zemlji. Mnogo sunčanih dana i pogodan teren daju vinske sorte grožđa koje se koriste za kvalitetna vina bogate arome. Pored vinskih, ovde se uspešno uzgajaju i stone sorte grožđa, među kojima je hamburg, kao veoma stara sorta, najpoznatiji. Na osnovu podataka iz 2012. godine, u šumadijskom rejonu ima 1.120 hektara vinograda, pri čemu se najveće površine pod vinogradima prostiru na teritoriji opštine Topola. Mladi vinogradar Marko Ivović iz sela Kopljari, nastavio je da gaji tradiciju svog rodnog kraja. On nas je ugostio u porodičnom vinogradu koji se prostire na nešto više od jednog hektara.

Spyrale Adama 1120x1080

Klimu Šumadije karakterišu umereno topla leta sa znatnom razlikom u temperaturi tokom dana i noći, hladne zime i proleće koje je kraće i hladnije od jeseni. Region ima oko 100 dana sa prosečnom temperaturom od oko 25 stepeni. Ova proizvodna godina je za većinu vinogradara bila puna izazova. Jake suše, pa obilne padavine prouzrokovale su mnoge bolesti.

PROČITAJTE I...  Vina iz sela Lopušnik

Šumadija je sa svih strana okružena velikim rečnim slivovima, Savom, Dunavom, Zapadnom i Velikom Moravom, Kolubarom. Taj prirodni resurs je od neprocenjivog značaja za proizvodnju grožđa.

LG 1120x180px

Marko je primenio kompletnu agrotehniku u svom vinogradu što podrazumeva i navodnjavanje,tj. sistem kap po kap, kao ključni element dobre poljoprivredne proizvodnje u vinogradarstvu.

Pogodni klimatski uslovi i sastav zemljišta su uticali da se u Šumadiji poljoprivrednici tradicionalno bave gajenjem vinove loze. Marko kao mladi poljoprivrednik na koga se vodi čitavo domaćinstvo ostvaruje pravo na povoljne kredite i podsticaje koje nudi država kako bi unapredila segment vinogradarstva koji je u ekspanziji poslednjih godina.

Sagovornik: Marko Ivović, selo Kopljari

Prethodni tekstDva uvoznička klana ”vode rat“ oko cene đubriva
Sledeći tekstSledeći put kad vidite KRTIČNJAK – ne očajavajte, iskoristite ga!

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite Vaše ime